SRPSKA delegacija u Savetu Evrope koristi argumente istine: da KiM nije država već entitet čiji je status jasno regulisan UN Rezolucijom 1244, da se na tzv. Kosovu dešava etničko čišćenje srpskog naroda, da represija Kurtijevog režima eskalira kako se približavaju izbori na KiM, da nijedan od tri uslova koja je navela u svom mišljenju Dora Bakojani, Kurti nije ispunio, pre svega ZSO, odnosno poštovanje Briselskog sporazuma, da na tzv. Kosovu ne postoji vladavina prava… Uvek su to isti argumenti koji su sada negde prećutno prihvaćeni i doneta je odluka da se o zahtevu Prištine za status “specijalnog gosta” ne raspravlja za sada.
FOTO: Privatna arhiva
Ovako Biljana Pantić Pilja, šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope, u intervjuu za “Novosti” objašnjava koji su argumenti Beograda presudili da se na prošlonedeljnom zasedanju Parlamentarne skupštine ne uzme u razmatranje inicijativa prištinske vlasti.
Očekujete li nove pokušaje Prištine da odškrine vrata SE i kada bi to moglo da se desi?
– Trenutno je Priština okrenuta izborima koji su zakazani za 9. februar ali sigurna sam da će odmah, po okončanju izbornog procesa nastaviti sa pritiscima na SE zajedno sa svojim partnerima iz pojedinih zemalja. Sledeći Komitet za politička pitanja i demokratiju održava se u Parizu već u martu i ne bih bila iznenađena da se tada ovo pitanje nađe na dnevnom redu.
Kakvo je raspoloženje članica SE u vezi sa ovim pitanjem? Kolike su šanse Prištine da postane članica SE?
– Trenutno, SE se susreće za ozbiljnim izazovima tako da je pitanje tzv. Kosova nekako stavljeno u drugi plan. Nova američka administracija, sukob u Ukrajini, Gaza, izborni procesi u Gruziji, Rumuniji, Nemačkoj, Poljskoj, sve su to okolnosti koje utiču da se ove teme postavljaju kao prioritetne u samoj Parlamentarnoj skupštini SE. Naravno da i dalje postoje države koje pružaju podršku i glasno lobiraju za prijem tzv. Kosova, ali nekako se čini da sve više zemalja gubi strpljenje za Kurtija i njegovu represiju koju sprovodi prema srpskom stanovništvu kao i prema njegovim jednostranim potezima.
Na podršku kojih zemalja Srbija može da računa u pokušaju da spreči prijem lažne države u ovu organizaciju?
– Tradicionalno, Srbija uvek računa na podršku poslanika iz Španije i Kipra, kao i ostalih država nepriznavača tzv. Kosova, ali postoje države koje su priznale tzv. Kosovo ali zahvaljujući mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, možemo da računamo na njihovu podršku. Ovde pre svega mislim na Mađarsku, ali tu si i Francuska i Italija svakako. Da nije prošle godine bilo razgovora između dva predsednika, Vučića i Makrona, ne verujem da bi došlo do odlaganja prijema tzv. Kosova u SE.
Da li je na zasedanju Parlamentarne skupštine SE bilo reči o situaciji na KiM, pogotovo o položaju naših sunarodnika?
– Kao tema u plenumu ne, ali to ne treba da vas zavara. Najviše posla tokom tih pet dana se obavlja na sastancima u pauzama između zasedanja u plenumu i na komitetima. Naš posao kao članova delegacije i jeste da probamo sa svakim poslanikom da porazgovaramo, da ga uputimo u trenutnu situaciju i da ukažemo na kršenje ljudskih prava na KiM, pre svega Srba, i da ih zamolimo da čuju i drugu stranu. Nažalost, mišljenja sam da Parlamentarna skupština SE ozbiljno gubi na značaju jer je u prethodnih nekoliko godina pokazala da samo pričaju koliko je bitan dijalog ali od istog beže. Demokratija SE se ogleda u tome da ako ne mislite kao oni, morate biti izbačeni ili da sami izađete. Imate Parlamentarnu skupštinu bez Ruske Federacije, Azerbejdžana, a od ovog zasedanja i bez Gruzije.
Iz SAD su i u prošlosti stizale negativne ocene o stepenu demokratije i poštovanju prava Srba na KiM. Očekujete li da se dolaskom Trampa na vlast pojačaju pritisci na Prištinu da prekine sa provokacijama i jednostranim potezima?
– Mogu da kažem da se iskreno nadam. Neko Kurtiju i njegovom teroru mora da stane na put, a Evropska unija je pokazala da nije dorasla tom zadatku. Nisam sigurna da li je to zato što EU neće ili ne može, ali već je postalo besmisleno da posle svake jednostrane akcije Kurtija i odbijanja dijaloga čujete čuvene floskule – pozivamo obe strane na smirenost i suzdržanost i pažljivo pratimo situaciju. Vreme je da neko konačno natera Kurtija da poštuje međunarodno pravo i osnovna ljudska prava, a primetno je i na ovom zasedanju u Strazburu da se prate koraci Trampove administracije.
Totalna nesposobnost
DA li je na zasedanju u Starzburu bilo reči o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji?
– Ne. Glavne teme su bile kao i uvek Ukrajina i ovog puta izborni proces u Gruziji. Trenutno im Srbija nije u prioritetima, ali ne znam ni šta bismo mogli da čujemo od njih pošto se pokazalo da u Srbiji, za razliku od zemalja EU, možete slobodno da protestujete i blokirate saobraćajnice. Nemojte da zaboravite, kad god je bio neki protest, recimo u Nemačkoj ili Francuskoj, uvek je isti završavan upotrebnom sile. Takođe, Srbija se još od 2012. godine nalazi u takozvanoj monitoring proceduri samo iz razloga što se konstantno menjaju izvestioci zaduženi za Srbiju, gde se pokazuje totalna nesposobnost Parlamentarne skupštine da završava započete procedure.
