LEGAT Zdenka i Vere Pavić, roditelja poznatog književnika Milorada Pavića, autora “Hazarskog rečnika” i “Predela slikanog čajem”, poklonjeni su Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u okrviru kog se nalaze Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.
Foto: Adligat
U legatu se, između ostalog, nalazi 14 skulptura i reljefa Zdenka Pavića, jedno ulje na platnu, osam portreta, 14 različitih skica i jedan linorez, ali i nameštaj za kojim je porodica Pavić provodila decenije: stilska trpezarija sa stolom, šest stolica, komodom za posuđe sa ogledom i holandskim lusterom.
Legat je formirao njihov unuk Ivan Pavić, a pojedine predmete poklonili su i unuci Aleksandar i Nikola Mićić, uz organizaciju snaje, umetnice Olivere Gavrić Pavić. Za legat su poklonjene i knjige Milorada Pavića sa posvetama roditeljima.
Vera Pavić (1908-2001) je u devedesetoj godini objavila knjigu sećanja “Uspomene” o porodicama Pavić i Mihajlović, u kojoj iznosi niz detalja iz građanskog života u Srbiji, koji sežu više od dva veka unazad. Vera je, inače, bila gimnazijska profesorka filozofije i istorije, a predavala je i Danilu Bati Stojkoviću. O njemu je ostavila svedočanstvo da “nije bio dobar đak, ali smo mu gledali kroz prste, jer je bilo jasno da će biti glumac”.
Otac Milorada Pavića Zdenko (1904-1985) bio je vajar, sportski radnik i profesor. Vajarstvo je učio kod Đorđa Jovanovića i na likovnom odseku Pedagoške akademije u Beogradu. Bavio se pedagoškim radom, vajanjem, slikanjem, grafikom, grafičkim dizajnom, aktivnostima u okviru Sokolskog društva Kraljevine Jugoslavije i okušao u različitim umetničkim oblicima poput vođenja lutkarskog pozorišta i muzike. Pevao je u horu “Beogradski madrigalisti”.
Foto: Фото: Адлигат
POGLEDAJ GALERIJU
Otac je bio strog prema deci, ali i pun ljubavi. Naučio ih je da rade, a zna se da je Milorad Pavić imao gvozdenu disciplinu kada je u pitanju pisanje. Zdenko se sa Verom zbližio na skijanju u Sloveniji, kada je Ministarstvo prosvete organizovalo jednomesečni kurs skijanja, na kojem su predavali vrhunski stručnjaci za zimske sportove. Kompletnu opremu obezbedilo je Ministarstvo, a skije i gojzerice koje su tad Pavići dobili, sada se nalaze u Adligatu, da svedoče o jednom prohujalom vremenu i “skijaškoj” ljubavi koja je potrajala duže od pola veka.
Zdenko Pavić je išao i na čuvenu predratnu Olimpijadu u Berlinu, u svojstvu organizatora sportskih ekipa Kraljevine Jugoslavije. Ove igre 1936. ostale su upamćene po četvorostrukom trijumfu američkog crnog atletičara Džesi Ovena, zbog čega je Hitler pobesneo. Ostalo je zabeleženo i da je jugoslovenska delegacija tada bila jedna od retkih koja nije nacističkim pozdravom pozdravili Hitlera.
Zdenko je bio i jedan je od prvih košarkaških sudija u zemlji i autor prve publikacije o košarci na srpskom jeziku, koja danas spada u bibliofilsku retkost, a jedan primerak je poklonjen Legatu.
Već 1922. se bavi grafikom i grafičkim dizajnom, oblikujući naslovnu stranu časopisa “Gong”, dok se kasnije okreće skulpturi. Izveo je veći broj skulptura i reljefa većinom u gipsu, i jedan broj slika, uglavnom akvarela i ulja na platnu. U poslednjoj deceniji života napravio je ciklus polihromnih skulptura pod nazivom “Tražim pomilovanje”, inspirisan stihovima Desanke Maksimović, kao i freskama iz Dečana, Sopoćana, Studenice i Markovog manastira kod Skoplja.
