VAJARSKA kompozicija visoka dva i po metra – Crypto former & Crypto cube, nastala kroz saradnju dva međunarodno priznata umetnika Danila Baletića i Aleksandra Gligorijević bila je jedini eksponat predstavljen u petak, 22. decembra, u beogradskoj galeriji “Transformart” (Svetog Save 8).
Foto: M: Glušica
Rad, kažu autori, predstavlja arhetip superheroja na novom zadatku, od koga se sad traži da kroz binarne sisteme kopa – digitalnu rudu.
I to je spojilo Baletićevog rudara (Crypto former), koji kroz puteve dubokih mreža, u vrelini struje, iznosi na svetlost Gligorijevićevu zlatnu kocku (Crypto cube), koja je tu da predstavi nove, nametnute vrednosti.
– Danilo je napravio skulpturu, prema antičkom obrascu i kriterijumima, od kontraposta do gesta, ali je ona od novih materijala, koji su jednako zahtevni, kao što je to nekada bio kamen – objašljava Gligorijević. – Drugi deo skulpture, moja kocka od zlata, aludira na ono što su zapravo kripto valute: zlato bez zlatne podloge. Urađena je od grumenja, poput zlatne rude koje se iskopava iz zemlje.
Među kupcima i Švarceneger
ROĐEN, kako sam kaže, u Titogradu, Danilo Baletić (1992) je još kao studnetm preko Beograda, otvorio vrata Evrope, gde izlaže u Austriji, Italiji, Francuskoj… Jedan od kupaca njegovih dela je i Muzej Arnolda Švarcenegera. Napravio je transformerse u čast Đokovića, Federera, Nadala, Šumahera, kompoziciju posvećenu Principovom atentatu na Ferdinada… Figurom Džingis Kana, upravo je započeo seriju posvećenu osvajačima. Trenutno stvara u dve radionici- na Žabljaku i u Provansi.
Već više od decenije Baletić svoje transformerse, koje izlaže širom sveta, pravi od recikliranih materijla, najčešće metala koje nalazi na auto-otpadima.
– Oduvek me je interesovalo kako loše stvari mogu da se transformišu u dobre, i obrnuto, a to je i tema bliska reciklaži, ekologiji, održivosti – kaže umetnik, kome je Crypto former, jedna od tri skulpture urađene po narudžbini za bečki Muzej finansija. – Za ovu skulpturu koristio sam i kablove, jer su mi objasnili da se za to digitalno rudarenje, preko matičnih ploča i kompjutera, koristi mnogo struje. A sve to povezano je sa veštačkom inteligencijom.
Foto M. Glišica
Prema njegovim rečima svet kripto valuta, robota i veštačke inteligencije više nisu samo vizije iz neke negativne utopije, već naša realnost (“kripto valuta je na berzi, njome se spekuliše, može da se unovči”).
– Ne plašimo se mi veštačke inteligencije, nego čoveka koji je iza toga – nastavlja Gligorijević. – Jer, čovek je stvorio avion iz potpuno drugih potreba, a sada avioni bombarduju ljude. Čovek svoje izume zlorabi gotovo iste sekunde kada ih stvori, od točka do cepanja atoma. Ne postoji ništa što nije zlouptrebio. I tu dolazi do transformacije iz dobrog u loše, a te loše stvari se samo talože, pa se svet zaglavio u “trenutnoj situaciji”, koja traje dve do tri hiljade godina. Ali, šta je to za planetu. Mi imamo svoj trenutak, a kosmos svoj. Umetnost je veza između tih trenutaka. Siguran sam da će na kraju dobro pobediti. Iščupaćemo se.
Od Beograda do Kalifornije
POSLE studija istorije umetrnosti u rodnom Beogradu, Gligorijević (1962) je u Los Anđelesu diplomirao na odseku za skulpturu i dizajn na Santa Monika koledžu, u klasi profesora Džordža Hermsa. Izlagao je u SAD, Švajcarskoj i Holandiji, a jedna od nagrada, dodeljena 2019. na Filmskom festivalu u Veneciji, nastala je iz Gligorijevićeve saradnje sa vajarem iz Napulja, Mikeleom Jodičem, a na inicijativu kustoskinje Nataše Radojević.
Kao jedan od ekskluziviteta zajedničkog dela, obojica autora, izdvajaju to da su odvojeno došli do slične ideje, a onda je realizovali bez trunke sujete, tako tipične za njihov posao. Više od koncepta, koji se podrazumevao, kako tvrde, interesovalo ih je rešavanje likovnih problema (“savremena umetnost, nažalost, više ne ceni veštinu”), pa su se prevashodno bavili estetikom, figurativnošću, izborom materijala koji nije tradicionalan u skulpturi. Jedinstvene su i dimenzije ovog dela, o čemu objica imaju objašnjenje.
– Psiholozi bi trebalo da daju odgovor na to zašto su ljudima interesantnije ono što je veliko. Ni piramide im ne bi bile tako impresivne, da nisu tih gabarita – smatra Gligorijević, dok Baletić navodi filmse primere impresivnih, grandioznih junaka poput King Konga, ili Gozile.
Dan posle promocije ovog rada, njemu će se u galerije “Transformart”, pridružiti dela još tridesetak umetnika, na Novogodiđnjoj izložbi koja će trajati do 15. januara.