OPERSKU umetnicu Ljubicu Vraneš širom Evrope publika pamti kao Karmen, jer ona u sebi nosi sve ono što Karmen jeste – pleni i osvaja, koliko pojavom, likom i stasom, toliko ili još više glasom, prepunim temperamenta i svežine koju je zadržao od mladosti. Ovaj mecosopran, školovan u poslednjoj klasi Radmile Bakočević, primadone i čuvenog pedagoga, publika će čuti u još mnogo raznovrsnih uloga, a Ljubica zdušno navija za povratak velikih predstava, tzv. “gvozdenog operskog repertoara”, u njenu matičnu kuću, Operu Narodnog pozorišta u Beogradu.
Novosti/Dragan Milovanović
– Svaka operska kuća, pa i beogradska, trebalo bi da zasniva repertoar na predstavama kao što su “Karmen”, “Rigoleto”, “Nabuko”, “Boemi”, “Travijata”… Volela bih da se u Narodno pozorište vrati i “Don Karlos”, “Rigoleto” je trebao da režira veliki Jagoš Marković, usled čijeg je preranog odlaska produkcija stopirana. Nedavno me je rastužila vest da je “Karmen” skinuta sa repertoara, a to je jedna od opera na koje publika hrli u celom svetu, pritom Narodno pozorište ima ansambl i sve ostale preduslove da je (p)održi – navodi Ljubica, koja je Karmen pevala u desetak različitih produkcija, svim međusobno različitim, pa i u onoj sasvim jedinstvenoj rok verziji.
Postali ste obožavana Karmen i u Rumuniji, gde se ostvarili velike uloge – otkud baš tamo?
– To je zanimljiva priča, otišla sam na audiciju i tamo me je video Kornelije Murgu. Ne želeći da moja pojava utiče na njega i njegovo mišljenje, spustio je pogled i samo slušao moj glas. Tako se uverio da pred sobom ima pravu Karmen. On je kasnije za mene stvorio produkciju “Karmen”, ali u međuvremenu sam pevala u Rumuniji, Fenenu u “Nabuku” u Temišvaru…
Rok-verzija “Karmen” izvedena u Krajovi bila je svetski spektakl, otvaraju mi se vrata I nacionalne opere u Bukureštu gde sam tri sezone bila jedina Karmen. U Rumuniji sam pevala i Santucu u “Kavaleriji”, Eboli u”Don Karlosu” i druge uloge, sve do naslovne role u “Samsonu i Dalili”, produkciji koja je nažalost zbog pandemije doživela tek par izvođenja.
Primadona Radmila Bakočević, sopran, u čijoj ste klasi diplomirali i magistrirali, ostala je vaš životni mentor. Jeste li imali i druge, možda neku pevačicu mecosopranskog faha?
– Radmila je za sve nas bila i ostala poput druge majke, do danas bdi nad nama i prati nas. Mogu vam otkriti da sam, prvi put saznavši da sam u drugom stanju, to najpre javila Radi pa onda svojoj majci, što govori o tome kakav odnos Imamo. Imala sam privilegiju da kratko sarađujem i sa Biserkom Cvejić, koja mi je i uručila nagradu za mecosopran, no pored Rade najzahvalnija sam muškim pedagozima. Pre svega Nikoli Kitanovskom koji me je mnogo naučio i koji me je vinuo u svet, moglo bi se reći.
Kao Vrščanka, operu ste prvi put uživo slušali posetivši predstavu sa školom, da li je Karmen bila ta koja vas je zanela kao devojčicu?
– “Koncerti u podne” na tadašnjem drugom programu, koje sam obožavala, ostali su mi u sećanju kao put ka otkrivanju muzike i opere kao životnog opredeljenja. Divila sam se Radmili i Biserki, Milki Stojanović, ali i Jadranki Jovanović i drugim pevačicama. Ipak, nije “Karmen” bila ta koja me je prva osvojila, već “Norma” i “Kasta diva”, arija u koju sam se nepovratno zaljubila. Sve te divne arije i glasovi dale su mi krila i ohrabrile me da pođem putem umetnosti i razvijam svoj dar, da radim na svom glasu koji sam umnogome izgradila sama i usavršila zahvaljujući prirodnim predispozicijama i talentu, dok su me pedagozi usmeravali i podsticali.
Imaju li mladi danas kad kao da je minulog doba velikih diva ali i pedagoga, dovoljno prilike da čuju i zavole operu?
– Ne znam posećuju li danas učenici operu sa školom, svakako je operskih kuća premalo, ali sa druge strane zaista je vidno interesovanje mladih za pevačke odseke. Verovatno shvataju da, bez obzira na to koju vrstu muzike žele da izvode, valja naučiti osnove pevanja, steći tehniku. Trebalo bi osmišljavati programe koji bi popularizovali klasičnu muziku i operu I približiti ih što većem broju ljudi, i na taj način podsticati negovanje pravih vrednosti u ovom vremenu kada je sve suviše dostupno a živote nosimo u svojim telefonima…
I sami ste i te kako angažovani na popularizaciji opere. Bili ste u žiriju emisije “Nikad nije kasno”, oprobali ste se i kao televizijski voditelj. I dalje osmišljavate raznovrsne projekte?
– Sa kolegom zavidne karijere Dragoljubom Bajićem, koji je postao profesor na FMU, osmislila sam program “Pijatelji zauvek”, emitovao se dve sezone na RTV a nadam se da ćemo nastaviti da ga radimo na nekoj drugoj televiziji. Nas dvoje smo održali i niz koncerata širom zemlje u sklopu projekta “Putevima srpskih lepota” i “Putevima vojvođanskih lepota”, osnovali ansambl “Bellezza Serba” od najboljih i najlepših gudačica, i pozivali kolege da sa nama dele scenu na tim nastupima. Izvodili smo klasičnu i filmsku muziku, a svaki koncert se završavao pesmom “Ovo je Srbija”.
Treba nam što više takvih programa, treba promovisati lepotu Srbije i prave vrednosti.
Potičete iz sportske porodice, i sami ste se bavili sportom. Da li nalazite sličnosti između načina života profesionalnih sportista i operskog pevača?
– Igrala sam košarku, jedne godine i u prvoj ligi, za “Hemofarm”, ali sve sam to napustila zbog pevačke karijere. Sport mi je mnogo pružio, i pored toga što i u ovoj profesiji vodim pođednako disciplinovan način života – uvek se i u svemu ponašam “sportski”, imam vrlo izražen taj timski i pobednički duh. Volim da oko sebe imam najbolje ljude, tim, onaj koji pobeđuje, koji zaslužuje najsnažnije aplauze… To smatram važnim i retkim u ovo doba individualizma.
Kao profesionalno i privatno ostvarena žena, srećna supruga i majka, šta biste poželeli čitaocima “Novosti” za praznike?
– Želim im da novu godinu dočekaju, i celu je provedu, u zdravlju i sreći, pored onih koje vole.
Predstavljam Srbiju u Ohridu
U IŠČEKIVANjU novih velikih rola na matičnoj sceni, planirate li ponovni odlazak u inostranstvo?
– Svesna sam da sam u poziciji da biram šta ću, gde i koliko pevati, i zato sam odlučila da ovog leta nastupim samo na dva prestižna festivala – na Ohridskom letu predstavljaću Srbiju, dok ću na festivalu u Plovdivu pevati Karmen u antičkom teatru.
