ŠKOLAMA u prestonici nedostaje od 250 do 300 pomoćnih radnica, takozvanih tetkica, procene su Foruma srednjih stručnih škola. Minimalna zarada, manje zaposlenih i više posla, uticali su na to da obrazovne ustanove teško nalaze nekoga ko će brinuti o higijeni. Izmenama prosvetnih pravila pre nekoliko godina, “tetkicama” je uvedena “norma” od 450 kvadrata dnevno, ne računajući dvorišta. Do tada je njihov broj bio 10 odsto od ukupnog broja nastavnika, koji su na platnom spisku.
Foto P. Milošević
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, u prestoničkim obrazovnim ustanovama zaposleno je između 2.500 do 3.000 “tetkica”. On navodi da je to deset odsto manje od realnih potreba, nedovoljno da bi se higijena u školama održavala na maksimalnom nivou. Tim pre, što je starosna struktura izrazito nepovoljna.
– Među “tetkicama” nema mlađih, najviše ih je između 45 i 63 godine. Mnoge među njima su se već obolele, pa su često na bolovanjima – kaže Antić. – Iako im to nije u normi, primorane su da čiste i dvorišta, jer direktori to od njih zahtevaju. Niko im ne obezbeđuje radnu odeću i obuću, moraju same da se snalaze od svoje skormne zarade. “Tetkica” sa 30 godina staža mesečno zarađuje oko 52.000 dinara. Većina ima završenu srednju školu. Pošto već moraju da čiste dvorišta, onda neka im se to dodatno plati ili neka se školama dozvoli da zaposle još jednu radnicu koja će biti zadužena za održavanje prostora oko škole.
KRŠENjE PRAVILA
PREMA rečima Stanislava Stevuljevića, direktora OŠ “Nikola Tesla” u Rakovici, prošle godine se desilo da je zbog bolesti u jednoj smeni ostala samo jedna “tetkica” na 650 đaka, umesto šest.
– Nemajući kud, rukovodio sam se onom narodnom da biram manje zlo pa sam odlučio da u jednoj smeni po podne stariji razredi pređu na onlajn nastavu. Sutradan je došla vanredna inspekcija. Šta bi bilo da je došlo do neke infekcije? Direktor bi bio kriv jer je ugrozio zdravlje đaka – naveo je Stevuljević.
Nijedan od mnogobrojnih prosvetnih pravilnika nije definisao ko je nadležan za održavanje školskih dvorišta. Ovaj posao su na sebe preuzeli domari i “tetkice”, iako je izmenama propisa pre nekoliko godina, njihov broj drastično smanjen. Za “stručnjake” koji su pisali pravila ne postoji prostor oko škole, već samo kvadrati i zgrade. Tako isti broj spremačica i domara ima škola od 5.000 kvdrata bez dvorišta, kao i ona koja ima istu površinu i još 2,5 hektara zelenih površina?!
Iako su se škole više puta bunile i ukazivale na nelogičnost izmena zakona, odgovor od nadležnih nisu dobili. I dok u većini obrazovnih ustanova u gradskim opštinama đaci odmor provode na “betonu”, u prigradskim se već od marta pale kosačice i počinju sa košenjem trave i sređivanjem dvorišta.
– Imamo dvorište površine od dva hektara i mučimo se da ga držimo urednim – ističe Milan Krstić, direktor OŠ “Pavle Savić” u Mirijevu. – Posebno je teško s proleća. Dok domar pokosi jedan deo dvorišta, drugi već počne da raste. Hitno nešto mora da se menja. Ili da se vrati stari pravilnik i zaposlimo pomoćnih radnica i domara koliko ih je ranije bilo, ili da održavanje školskih dvorišta pređe u nadležnost JKP “Zelenilo”.
Krstić navodi da svakog jutra, pre nego što krenu u učionice, “tetkice” moraju da očiste đubre iz dvorišta, koje ostavljaju oni koji se skupljaju uveče kad nema nastave. Kaže, ima i roditelja koji znaju da prigovore kako nije pokošena trava iza ograde kojom je oivičeno dvorište?!
