“Ludnica je kanda otključana…”, pevao je Đorđe Balašević nekad.
Danas ih ne otključavaju, samo im daju besplatan vaj-faj da idu na Tviter.
Novi talas ludila… Čuj, talas… Novi cunami ludila izlio se sa ove društvene mreže posle razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića s porodiljom Maricom Mihajlović, koja je izgubila dete na porođaju zbog akušerskog nasilja.
“I sledeći porođaj joj želim kao prethodni. Da sam u prilici i ja bih joj skočio na stomak”, napisao je jedan – ćirilicom, da se zna da je Srbin – revoltiran što se Marica slikala s Vučićem, kojeg tviteraš ne voli.
LICEMERNO I BEZDUŠNO
Da je ostalo na tome, na ovom usamljenom tvitu, problem bi bio samo u činjenici da jedan bolesnik ne uzima propisanu terapiju. Ali brojnost i agresivnost komentatora koji su ga podržali ovo diže na problem celog našeg društva. Pisalo se svašta: da Vučić “zloupotrebljava žrtve”, da će nesrećna žena “sigurno ući u ‘Zadrugu'”, “da je neobrazovana i manje intelektualne moći”, da je ovo kao kad bi “Jevrejka došla kod Himlera i požalila se da ju je porodio nacista”, da je ceo slučaj možda režiran, “državni projekt”… A da sve njih koji ženu osuđuju povezuje jedna – politička – nit, nedvosmisleno je potvrdio onaj što je napisao: “Kad će da primi nas koji protestujemo zbog krađe izbora?”
foto: Ana Paunković, Dado Đilas
Da prvo podsetimo na prostu činjenicu: hrabra u bolu Marica Mihajlović istupila je u javnost tražeći kaznu za odgovorne kako bi pravda bila zadovoljena i kako bi se sprečilo ponavljanje takvih događaja. Put kroz institucije normalno vodi do predsednika države. A što se zloupotreba “običnih ljudi” tiče, setimo se samo kako su organizatori letošnjih protesta na binu dovodili ženu koja je imala problem sa upisom deteta u vrtić i od nje pravili ikonu mučeništva, pa profesorku koja nije bila reizabrana na visokoj školi i sličnih primera… Ima li ikog ozbiljnog ko će reći da Maricu Đilas ne bi izveo na govornicu, a Šolak je doveo u “Utisak nedelje”, samo da je otišla kod njih, umesto što se odazvala na poziv predsednika države, one države od čijih sudova traži pravdu? (Inače, isto ono što se bljuje po Tviteru, samo u blažoj formi, izlilo se i u komentarima na sajtu Šolakovih portala Danas i Nova.)
NEKA NEKO BACI KLJUČ
Ako smo i mislili da je zloupotreba bola izazvanog masovnim ubistvima u “Ribnikaru” i u mladenovačkim selima bila eksces, sada sumnje nema: deo naše političke scene i deo javnosti ne preza ni od najnemoralnijih postupaka. Već u slučaju “Ribnikara” pokazalo se da nema empatije ni prema žrtvama (Marinika je roditeljima ubijene dece prebacila da nemaju tapiju na bol), a sada smo svedoci spremnosti da se žrtva bez zadrške linčuje samo zato što je razgovarala s Vučićem!
To je posledica permanentne kampanje takozvanih opozicionih medija koji su predsednika Srbije proglasili za izvor svih zala u zemlji i rezultat delovanja opozicionih partija.
Bolesnici koji bi Marici “opet skakali po stomaku” njihove su pristalice ili, bolje reći, žrtve njihove propagande. I sad treba da verujemo da su “mirno hteli da uđu” u Gradsku skupštinu 24. decembra, a da su “ubačeni huligani” kidisali na policiju…
Kurir