PROFESIONALNE diplomate u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu imale su velike rezerve prema novoj rezoluciji o genocidu u Srebrenici, ali je Nemačka postala pokrovitelj ovoga skarednoga dokumenta na tvrdoglavo insistiranje šefice pomenutog resora Analene Berbok – saznaju nezvanično “Novosti”.
Time je unuka odlikovanog oficira Vermahta, koji je po izvodima iz vojnih arhiva bio “bezuslovni nacionalsocijalista” inspirisan Hitlerovomm knjigom “Majn kampf”, potvrdila svoje antisrpske pozicije, koje se, zasigurno, ne mogu dovoditi u vezu sa njenom opravdanom ženskom srdžbom, jer ju je nedavno uvredio gost na Hepi televiziji.
Težnja zvaničnog Berlina da u Ujedinjenim nacijama Srbima utisne žig genocidnosti i da Republiku Srpsku utopi u unitarnu BiH, osim u praktičnom delovanju samozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita, ima svoje izvorište i u zadatom sentimentu koji prema Sarajevu i zlosrećnoj varošici na istoku Bosne gaje Berbokova i njena levo-liberalna sabraća.
Tako je prilikom nedavne posete BiH fokus stavila upravo na “secesionističku politiku Banjaluke”, previđajući da je tom procesu najviše kumovao njen zemljak koji se ponaša kao neprikosnoveni tutor, koji oduzima imovinu RS, šalje na sud njene lidere, prepravlja istorijske čitanke, deli kazne zbog proslave Dana Republike…
I to bez ikakvog legitimiteta, jer ga nije imenovao Savet bezbednosti UN. Neizostavna je bila i šetnja Baščaršijom: – Pre 30 godina ovde je odbranjena evropska ideja. Jednako kako danas srce Evrope kuca u Kijevu, devedesetih je ovde kucalo u opkoljenom Sarajevu – s emotivnim patosom je kazala svom pratiocu i kolegi iz BiH Elmedinu Konakoviću.
Pokušala je i pre dve godine u Beogradu “da zamuti Drinu” na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, namećući kao prioritet nepovredivost granica BiH (naravno, ta nepovredivost ne važi samo za srpske međe).
Nije lako biti unuka naciste
ALEKSANDAR Vulin, osnivač Pokreta socijalista, komentarisao je juče izjave francuskog ambasadora Pjera Košara: – Ako se rezolucija o genocidu ne odnosi ni na jedan narod, kao što nam objašnjavaju zemlje NATO i EU, zašto se onda osim Srebrenice ne pominje, na primer, streljanje kragujevačkih đaka i zašto se za svetski dan obeležavanja genocida nije odabrao 21. oktobar kada je Vermaht, regularna vojska Nemačke, streljala srpsku decu. Nije lako biti unuka naciste kao Analena Berbok, ali za tu patnju ne treba Srbi da plaćaju. Razumem ja unuke nemačkih zločinaca, ali ne razumem unuke boraca protiv Nemačke u Drugom svetskom ratu. Pošto se dede ne stidite, stidećete se unuka.
– Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH, što Srbija uvek ističe, kao i o pozicijama RS unutar BiH – odgovorio je tada Vučić, vraćajući svoju gošću na postulat “Dejtona”: postojanje dva entiteta i zabranu dominacije jednog naroda nad ostalima. Podsetimo, Nemačka je sa Ruandom sponzor teksta rezolucije o genocidu u Srebrenici o kojoj bi 2. maja trebalo da se glasa u Generalnoj skupštini UN.
Dokument, čiji su sadržaj ekskluzivno otkrile “Novosti”, predviđa da 11. jul bude međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, osudu svih koji “negiraju genocid” i da se ova tema nađe u obrazovnim programima u udžbenicima. Želeći da osujeti usvajanje pomenutog teksta, predsednik Vučić razgovaraće sa liderima 50 država, sa posebnim akcentom na zemlje Afrike. U krugu onih koji podržavaju rezoluciju, osim Nemačke i Ruande, su i Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Čile, Novi Zeland, Malezija, Jordan, Turska, Slovenija, Albanija, Francuska, Italija, Irska, Lihtenštajn, Holandija i Finska, ali se očekuje da se priključi još njih.
Sve one vrše političke, ali i ekonomske pritiske na članice UN da njihovi delegati podignu ruke “za”. Za usvajanje je potrebna prosta većina (postoji mogućnost da neko zatraži da bude dvotrećinska, a onda se o tome izjašnjava parlament). Zato ćemo morati sve karte da bacimo na to da zemlje koje imaju dobre odnose sa Srbijom, budu u sali i glasaju protiv ili makar budu uzdržani.
Prema našim informacijama, fokus je na zemljama Sahela, među kojima su Senegal, Alžir, Niger, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Eritreja… Takođe, izuzetno je važno pridobiti Egipat kao zemlju koja u Africi ima veliki uticaj, ali i Angolu, kao i Trinidad, karipsku zemlju koja predsedava “svetskom kućom”. Inače, rezolucije koje donosi Generalna skupština UN nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu. Obavezujući su dokumenti koje izglasa Savet bezbednosti UN. Pokušaj da se pred ovim telom donese akt o Srebrenici propao je 2015. godine. Velika Britanija je tada želela da se izglasa tekst u koji se na Srbe prebacuje sva krivica, ali je Rusija uložila veto i plan je propao.