NIJE retkost da se u svetskim muzejima, konzervacija i restauracija nekih velikih i značajnih dela odvija javno (za obnovu Rembrantove “Noćne straže” sve se i direktno prenosilo iz Rijksmuzeuma na jutjub-kanalu), a ovoj praksi naredne nedelje pridružiće se i Muzej Jugoslavije.
Foro Muzej Jugoslavije
Publika će, od sledećeg utorka, u zgradi Muzeja “25. maj” moći da prati radove na konzervaciji “Galaksije”, jednog od najvećih crteža nastalih u Jugoslaviji, koji je slovenački umetnik Nejč Slapar specijalno izradio i poklonio Josipu Brozu 1976. godine.
Ovo delo nastalo kao reakcija na svetske umetničke trendove šezdesetih i sedamdesetih godina dimenzija je 2,17 puta 10 metara. Taj monumentalni format crteža bio je jedan od glavnih razloga za donošenje odluke da se konzervacija izvede u prostorijama muzeja, otkrivaju za “Novosti” članovi tima koji su se upustili u ovaj projekat – Ana Panić, muzejska savetnica, Milan Milosavljević, slikar-konzervator i Tanja Lošić, grafičarka-restauratorka:
– Umetnička dela na papiru ovog formata su kod nas retka i prostor muzeja je pružio mogućnost da se na konzervaciji ne radi parcijalno, segment po segment, nego timski, sagledavajući ceo crtež i njegove probleme odjednom. Sami konzervatorsko-restauratorski zadaci i nisu bili toliko kompleksni, koliko maratonski format i konstantna repeticija postupaka.
Pored specifičnog formata, neuobičajenog za crtež “Galaksija” je značajna jer predstavlja vrh Slaparovog konceptualizma, vezanog za optičku umetnost i geometrijsku apstrakciju, retke pojave u jugoslovenskoj umetnosti.
Foro Muzej Jugoslavije Slaparev crtež u duhu epohe
– Umetnik je ovim delom želeo da otvori dijalog između gledaoca i prirode (koju predstavlja slika) i svede vasionu (materiju) na nivo dvodimenzionalnosti pri tome joj dodajući nove optičke dimenzije i akcente – objašnjavaju stručaci MJ. – Prema rečima Slapara, odluka da napravi crtež tušem velikog formata došla je spontano – zanimao ga je uglavnom optički efekat koji bi imao na posmatrača kada ga posmatra iz različitih uglova ili posmatračkih tačaka na različitim rastojanjima u prostoru. Slaparova dela uvek su ispunjena vizualnim trikovima i optičkim iluzijama, koje varaju percepciju gledaoca. Crtež je poželeo da uruči Titu prilikom njegove posete Kranju, ali kako to nije bilo moguće zbog protokola, naknadno ga je poslao u Beograd i dobio zahvalnicu iz Kabineta predsednika Jugoslavije, koju je čuvao kao dragu uspomenu.
Pre nekoliko meseci Muzeju Jugoslavije se obratio Mesni muzeja grada Ljublj
Dragoceni saveti
SLIKAR, muzičar i filmski umetnik Nejč Slapar (1945- 2024) preminuo je pre 10 dana u rodnom mestu Stražišče, kod Kranja. Muzejski savetnik Ana Panić, koja rukovodi likovnom zbirkom MJ, u kojoj se nalazi rad “Galaksija”, bila je pre toga sa njim u kontaktu i dao joj je dragocene podatke o načinu rada na crtežu, vrsti mastila i kartona, što je bilo od velikog značaja konzervatorima.
– Pre šest godina Slapar je posetio naš muzej sa kustosom Loškog muzeja i istoričarem umetnosti Boštjanom Sokličem. Tom prilikom su nam tražili digitalnu reprodukciju crteža “Galaksija” koja je u smanjenim dimenzijama (0,9 puta 4 metra) bila izložena u Cankarjevom domu u Ljubljani 2022. – ističe Panićeva.
ane sa željom da uključe crtež iz fonda naše kulturne institucije, u grupnu izložbu slovenačkih umetnica i umetnika “Prošireni vid”, koja će se baviti upravo fenomenom koji tretira “Galaksija” – percepcijom i jazom u percepciji kako bi zavarali čula. Umetnik se, tvrde u MJ, radovao izložbi, koju nažalost neće moći da vidi – preminuo je 3. januara ove godine.
