KLUPE u prestoničkim srednjim stručnim školama koje pripremaju buduće zanatlije su konačno počele da se popunjavaju. Iako su učionice na nekim obrazovnim profilima i dalje poluprazne, primetno je da ima interesovanja malih maturanata. Broj učenika zainteresovanih za upis u prestoničke srednje stručne škole u proteklom upisnom roku je povećan za petinu, ističu u Forumu srednjih stručnih škola Beograda.
Foto: Z. Jovanović
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, upis učenika na zanimanja koja ranije niko nije želeo, a potrebna su privredi, veliki je korak napred. On ističe da je tome najviše doprinelo smanjenje broja mesta u srednjim školama, pošto je izmenama prosvetnih zakona broj učenika u odeljenju smanjen na 28.
– Ove godine je oko 20 odsto učenika više nego lane upisalo srednje stručne škole. Posle dužeg perioda ima đaka i u građevinskoj, kožarskoj, poljoprivrednoj, mašinskoj, brodarskoj struci – kaže Antić. – Iako se radi o malim brojevima, to je veliki napredak, pa očekujemo da će sledeće godine biti još više učenika. Srbiji nedostaju majstori svih profila i nadamo se da je došlo vreme da se taj trend zaustavi.
Antić ističe da su većem interesovanju za pojedine srednje stručne škole doprinele i afirmativne mere države za upis na dualne obrazovne profile, koji osposobljavaju učenike da odmah po završetku školovanja mogu da počnu da rade. Nastavni programi su napravljeni u skladu sa potrebama tržišta rada i da razvijaju preduzimljivost, inovativnost i kreativnost svakog učenika.
PLATA U DUALNOM OBRAZOVANjU
Đake koji upiššu neki od dualnih obrazovnih profila čeka “plata”.
– Za učenike prve godine ta nadoknada iznosi 5.000 dinara mesečno – kaže Antić. – Ima firmi koje dodatno plaćaju, a “zarada” može biti i do 30.000 dinara.
Najvažniji benefit ovog modela obrazovanja je kvalitet znanja i veština koju učenici stiču, ali i prilika da se zaposle u kompanijama u svojim sredinama.
– Srednja škola treba da osposobi učenika za život, da može da se snađe u konkretnoj situaciji i radi posao za koji se školovao, a ne da nam godinama iz škola izlaze generacije dece koja su nesposobna da brinu i o sebi – ističe Antić. – Svako od njih ko želi da nastavi školovanje može to da učini na višim školama i fakultetima. Dobro je što je država ponudila beneficije đacima koji se opredele da dualne profile.
Ipak, smatra da bi trebalo bi uvesti još više praktične nastave i ispuniti ono što je najavljeno da nadoknada koju bi đaci primali bude 70 odsto od minimalne zarade. Kao primer navodi Nemačku i Austriju gde đaci u srednjim stručnim školama imaju i po 700 časova praktične nastave.