Poštovani, Povodom teksta „Čadežova amnestija za Kurtija“ objavljenog u “Večernjim novostima” od 11. aprila 2024. na strani broj 2, dozvolite da Vas i Vaše čitaoce upoznamo sa sledećim informacijama.
Foto Arhiva
Ne ulazeći u motive i novinarsku veštinu uloženu u pisanje ovog teksta, uvereni smo da je reč o nesporazumu ili nerazumevanju uloge Privredne komore Srbije i njenog predsednika Marka Čadeža u ekonomiji naše zemlje. Zato, dozvolite da iznesemo nekoliko činjenica koje će, verujemo, dodatno pojasniti nedavni sastanak predsednika PKS Čadeža u Berlinu, kojim se bavi Vaš tekst.
Privredna komora Srbije (PKS) je najveće poslovno udruženje u Srbiji, sa tradicijom dužom od 160 godina. Glavni interes PKS je uređivanje poslovnog ambijenta za što uspešniji rad kompanija u Srbiji, kao i osvajanje novih tržišta za proizvode naših kompanija. EU i region Zapadog Balkana za našu privredu su najznačajnija tržišta. Ekonomija Srbije je lider u regionu i učinićemo sve da tu poziciju zadržimo.
Nakon odluke Prištine u junu 2023. godine da zabrani ulazak robe i repromaterijala na prostor Kosova i Metohije, PKS i predsednik Marko Čadež odmah su pokrenuli niz aktivnosti kako bi međunarodne zvaničnike upoznali, ali i upozorili na svu štetnost ove ekonomski nerazumne odluke.
Upućena su pisma na 80 najznačajnijih adresa čelnika EU, diplomata, Evrokomore, Međunarodne trgovinske komore, kolegama iz regiona i drugima kako bi ih upoznali sa ovom odlukom i pozvali da utiču na Prištinu da ukine zabranu slobodnog protoka robe i kapitala.
Ovaj apel PKS, između ostalih, poslat je Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije, Žozefu Borelju, visokom predstavniku EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Oliveru Varheljiju, evropskom komesaru za susedstvo i proširenje, Gertu Janu Kopmanu, generalnom direktoru Generalnog direktorata EK za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), Miroslavu Lajčaku, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine, Gabrijelu Eskobaru, američkom izaslaniku za Zapadni Balkan, delegacijama EU u Beogradu i Prištini, ambasadama Kvinte u Beogradu i Prištini…
„Privredna komora Srbije je najviše čelnike EU i privredne komore u Evropi i svetu još jednom pozvala da se što pre ove prepreke otklone. Blokade štete i srpskim i kosovskim, ali i kompanijama u regionu“, izjavio je predsednik PKS Marko Čadež u septembru prošle godine.
Od početka ove diplomatske akcije PKS imala je podršku i Privredne komore Kosova, koja se takođe zalagala i zalaže se za ukidanje odluke o zabrani ulaska proizvoda iz Srbije na Kosovo. Upućeno je i zajedničko saopštenje komora i apel Evrokomori da se problem blokade ulaska robe iz Srbije reši.
„Dve trećine robe na Kosovo zapravo stiže iz centralne Srbije, a ta roba je upravo namenjena za proizvodnju kosovskih kompanija. Nezamislivo je da institucije na Kosovu ne žele da saslušaju ni svoje kompanije koje su oštetili. Neko ne razume kako svet funkcioniše i od čega se živi, kako ljudi dobijaju plate, kako se grade putevi, uplaćuju porezi“ rekao je Čadež.
Poslednje procene govore da je šteta naneta privredi Srbije zbog ovakve odluke Prištine veća od 200 miliona evra!
To je razlog što je od juna 2023. do danas predsednik PKS Marko Čadež imao više od 20 sastanaka sa najvišim evropskim i svetskim zvaničnicima na kojima je insisitrao da učine dodatni pritisak na Prištinu da se odluka o zabrani ulaska robe iz Srbije ukine. Na većini ovih sastanaka bio je zajedno sa predsednikom Privredne komore Kosova Ljuljzmom Rafunom, koji sa svoje strane čini sve što može da se ova odluka Prištine ukine, jer nanosi veliku štetu lokalnim kompanijama.
Čadež i Rafuna zajedno su o ovom problemu govorili na Skupštini Evrokomore, na sastancima privrednih komora Zapadnog Balkana, na sastancima kod evropskog komesara Olivera Varheljija, sastancima kod ambasadora SAD i drugih zemalja Kvinte, sastancima sa ministrima regiona… I na kraju i na sastanku sa Manuelom Saracinom, specijalnim izaslanikom nemačkog ministarstva spoljnih poslova za Zapadni Balkan. I nastaviće da razgovaraju sa svim drugim institucijama koje su spreme da ih saslušaju.
Verujemo da ove činjenice dovoljno govore da predsednik PKS Marko Čadež ni na koji način nije amnestirao premijera privremenih vlasti u Prištini Aljbina Kurtija, kako sugeriše tekst u Večernjim novostima. Već upravo suprotno! Uvek i na svakom mestu predsednik PKS Marko Čadež je kritikovao odluku o zabrani ulaska robe iz Srbije na Kosovo i tražio njeno ukidanje.
Što se tiče poređenja da „predsednik PKS Marko Čadež i njegov kolega iz Prištine Ljuzmim Rafunja izigravaju neku novu verziju Bore i Ramiza“ želimo da Vas i Vaše cenjene čitaoce podsetimo na sledeće. Borislav Boro Vukmirovic Crni i Ramiz Sadiku bili su organizatori Narodno oslobodilačke borbe na Kosovu i Metohiji, narodni heroji Jugoslavije i Albanije i simbol zajedništva Srba i Albanaca. Uhvaćeni u klopku u aprilu 1943. od strane balista i italijanskih fašista, iako ranjeni i mučeni nisu hteli da izdaju druge članove pokreta. Na streljanju 10. aprila 1943. zagrljeni su otišli u smrt kličući borbi protiv fašizma i oslobođenju Jugoslavije.
Marko Čadež i Ljuljzim Rafuna sigurno ne žele da bilo ko više pogine. Jedino što žele je da sve kompanije rade u miru, da posluju najbolje moguće, da zapošljavaju što više ljudi i da plate tih radnika budu što veće. I nastaviće da razgovoraju sa svima koji mogu da pomognu u ostvarivanju tog cilja.
Privredna komora Srbije
