REZOLUCIJA o Srebrenici, čije usvajanje bošnjački deo misije Bosne i Hercegovine na čelu sa ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom uz pomoć Zapada, želi da progura u Skupštini Ujedinjenih nacija 27. aprila, predviđa da 11. jul postane “međunarodni dan sećanja na genocid”, osuđuje “negiranje genocida”, i zahteva da se kroz obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu – saznaju “Novosti”.
U tekstu u koji smo imali uvid, za koji među članicama UN prevashodno Nemačka lobira, traži se od svih zemalja da razvijaju programe o Srebrenici i osuda svih koji “veličaju lica koja su osuđena za ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici”. Takođe, insistira se i na osnivanju programa za informisanje pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije”.
Uoči trideset godina od zločina u Srebrenici, što treba da bude obeleženo jula 2025, opet se na Srbiju vrši pritisak s namerom da se donese rezolucija na međunarodnom nivou, da se diskredituje Republika Srpska i proglasi “genocidnom tvorevinom”, demontira Dejtonski sporazum…
Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da će odmah posle Rezolucije izaći sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, na osnovu stava da političke tvorevine zasnovane na genocidu ne mogu da postoje, a tražiće i ratnu odštetu i kola će opet da se slome na Srbiji:
– Kada je nedavno upućena inicijativa da se na dnevni red stavi 25. godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije, dvojica zapadnih ambasadora su rekla da se ne treba vraćati 25 godina unazad. A, sada nas vraćaju 29. I to će biti uobičajeno, normalno. Imamo veliki broj Bošnjaka koji žive u Srbiji. Sve najgore mislim o užasnom zločinu koji se dogodio u Srebrenici.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da priprema nove rezolucije o Srebrenici predstavlja veliku pretnju za Srbiju, Srpsku i srpski narod, kao i da bošnjački deo misije pri UN radi samovoljno na ovom dokumentu.
– Skandalozna je činjenica da ambasador BiH pri UN Lagumdžija to radi mimo odluke Predsedništva BiH i Ministarstva spoljnih poslova u Savetu ministara i bez dogovora sa srpskim predstavnicima. Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, na čijem čelu je bio vodeći izraelski istoričar i stručnjak za Holokaust Gideon Grajf, zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio genocid, niti je postojala namera uništenja Bošnjaka. U Srebrenici su počinjena dva zločina – i nad Srbima i nad muslimanima – rekao je Linta. – Muslimanske snage na čelu sa Naserom Orićem su od 1992. do 1995. godine izvršile brutalne i masovne zločine nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima i opljačkale, zapalile i uništile veliki broj srpskih sela i zaseoka u srednjem Podrinju.
Ambasador Lagumdžija je još krajem prošle godine, na obeležavanju 75 godina od donošenja Konvencije o genocidu, imao pripremni govor.
– Koristim svaku priliku da nas podsetim da je krajnje vreme da presude za genocid premestimo iz sudnica u učionice. Ključne reči su prevencija, istina, pravda i obrazovanje i najvažnije su u tekućoj borbi protiv poricanja, nekažnjivosti i neznanja, što je usmereno na sprečavanje genocida – rekao je.
Grajf: Srbi nisu imali plan uništenja drugog naroda
NE slažući se sa brojkama da je 1995. stradalo više od 8.000 ljudi, RS jE angažovala izraelskog istoričara Gideona Grajfa da sprovede međunarodnu istragu o broju žrtava u srebreničkoj regiji. Izveštaj iz 2021. pokazao je da nije bilo više od 3.714 stradalih.
– U našoj komisiji imali smo stručnjake za brojanje i ustanovili su taj broj. On treba da bude zapisan u istoriji, ni manje, ni više. Naravno, svaka smrt je tragedija, užasna, toga smo svesni, ali broj žrtava je takođe bitan. Dali smo okvir definicije, ne radi se o genocidu, i to ću ponoviti stotinu hiljada puta, a broj žrtava je oko 3.700 – rekao je Grajf posle predstavljanja podataka.
On pojasnio značenje pojma “genocid”, navodeći da je to termin koji je istoričar jevrejsko-poljskog porekla Rafael Lemkin uveo 1945, a odnosi se “na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod”:
– Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu.
Najoštrija polemika o Rezoluciji o Srebrenici, koju je tada podnela Velika Britanija, vođena je 2015. godine u Savetu bezbednosti. U tekstu se na više mesta pominjala reč “genocid”, da se mora prihvatiti ova kvalifikacija što bi direktno impliciralo da su Srbi genocidni, kao i da je stradalo 8.000 muslimana. Međutim, posle dva dana pokušaja usaglašavanja teksta, nije došlo do promena u dokumentu, pa je tadašnji ambasador Rusije Vitalij Čurkin uložio veto i zahvaljujući ruskom “njet” rezolucija je oborena. On je objasnio da dokument ne doprinosi pomirenju, već da samo može da donese nove tenzije. Od tada nije bilo podnošenja deklaracija o Srebrenici u “svetskoj kući”, ali su usvajane u Evropskom parlamentu, kao i u crnogorskom i u zakonodavnom domu lažne države Kosovo.
U Tribunalu u Hagu vođeni su procesi zbog zločina u Srebrenici. Između ostalih i protiv generala Ratka Mladića koji je osuđen na doživotni zatvor. U presudama se navodi da je bilo “genocida na prostoru Srebrenice”.
Za usvajanje rezolucija u parlamentu “kuće sveta” potrebna je prosta većina. One nemaju snagu kao kada ih usvoji SB UN, ali imaju političku i moralnu težinu.
KLjUČNE TAČKE