Gosti Usijanja koji su analizirali ovonedeljne demonstracije i nasilje od strane grupe građana okupljeni oko liste “Srbija protiv nasilja” su prof. Predrag Marković istoričar, Vladimir Marinković iz SNS i Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Grupa građana, predvođena stranačkim aktivistima liste “Srbija protiv nasilja”, izrazila je svoje nezadovoljstvo kroz proteste, dok su pojedinci, izgubljeni u besu, pokušali nasilno provaliti u Skupštinu grada razbijajući prozore, vrata, stakla i zidove.
Nadležni organi su pritvorili 38 nasilnika, a ističu da će svako ko se ogluši o državnu imovinu i institucije biti suočen s pravnim posledicama u skladu sa zakonom.
foto: Printscreen
Stanković je prvo napravio paralelu sa izborima iz 2016. godine:
– Politička borba je takmičenje na koje su svi pristali, a samim tim i na okolnosti pod kojima se ono odvija, ali i na rezultate, pa je red da se nakon njega pobedniku čestita. Često navodim primer iz Amerike iz 2016. godine, gde je bila i te kako prljava kampanja između dva glavna kandidata, odnosno Hilari Klinton i Donalda Trampa, a nakon pobede, Klinton je prva pozvala Trampa i čestitala mu na pobedi jer ga u tom trenutku smatrala predsednikom SAD. Iako je ulog bio veliki, a Klinton favorit, Tramp je neočekivano pobedio, ali ona ga je nazvala i čestitala. Dakle, ovi koji se danas predstavljaju kao demokrati, ne žele da isprate tu praksu.
S obzirom na to da su rezultati izbora prošli bez primedbi, već sa pohvala zvanične Rusije i Amerike, Marković je izneo tvrdnju – ko bi mogao od stranih faktora da podržava kampanju “Srbija protiv nasilja” :
+video (na platformi, pod istim naslovom, nisam objavljivao zbog prvog dela naslova)
– Dugo se nije desilo da stabilnost naše države podrže zvanična Rusija i Amerika. Ako ima stranog faktora, to su jedni od najgorih snaga u spoljnoj politici, a to su Nemački i Zeleni. Oni su pogazili sve svoje principe. Recimo, Joška Fišer je podržavao bombardovanje, a Analena Berbok je sve što ne treba da budu Zeleni. Ona bi da sprovodi intervencije, da se meša u politiku drugih država. Ako ima strane podrške, to su ti manji evropski faktori. Dve velike sile su očigledno podržale zvanične vlasti u Beogradu. Drugo, opozicija je zapravo ostala zarobljena u devedesetim.
Marinković je rekao da postoje pitanja u državi koje prevazilaze ideološke i političke razloga, u Srbiji je to pitanje Kosova, a upravo je Vučić jedini inicirao razgovore sa svima o tome, ali nije naišao na pozitivan odgovor:
– Amerikanci imaju izraz koji koriste kada treba doći do jedinstva u ključnim stvarima, a to je “da nađu zajedničko tlo” odnosno osnovu koja prevazilazi partijske i ideološke podele koje su tamo, ali i ovde. Podsetiću, Vučić je u dosta navrata hteo da nađe taj zajednički imenilac, te inicirao dijaloge o Kosovu, a upravo je hteo sa svim političkim činiocima, čak i onim van parlamenta, da razgovara o tom ključnom problemu Republike Srbije. Da ne govorim o ekonomskim i socijalnim stvarima. Međutim, nikada nije došlo do pozitivnog odgovora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs / L. Majer
Kurir
