GRAFIKE, crteži, kolaži i objekti, koje je novosadska grafičarka i slikarka Snežana Petrović (1977) stvarala tokom prethodne decenije čine izložbu “Ukrojeni mašinarijum”, koja će sutra biti otvorena u valjevskoj Modernoj galeriji.
Foro promo
Vodeće mesto na izložbi, višestruko u zemlji i inostranstvu nagrađivane umetnice (između ostalog, dobitnice priznanja Međunarodnog trijenala male grafike u Tokiju i nagrade “Momo Kapor”) zauzeće radovi – objekti i grafike – iz ciklusa “Paralelna dimenzija – fikcija kao procesuirana stvarnost”.
Foro promo
To su dela u kojima autorka prikazuje različite aspekte pogubnog delovanja medija na čoveka. Publika će moći da vidi i serijal najnovijih radova obuhvaćenih jedinstvenim nazivom “Improvizarijum – crteža, grafika i kolaža” sačinjenih od framgmenata neuspelih grafičkih otisaka u kojima su na simbolički način prikazane majstorije umišljenih mehaničara ili okrutnih doktora.
Imaginarni realizam
SAM naziv izložbe odabran je u skladu sa interesovanjem koje se provlači kroz celokupno autorkino stvaralaštvo: prisustvo različitih mehanizama i njihov uticaj na naše živote – piše u najavi postavke. – Počeci “mašinarijuma” sežu do gnezda kao personifikacije sigurnog utočišta. Uvodeći u ovu osnovnu matricu različite nove elemente, poput sukoba realnosti i izmaštanog, muškog i ženskog principa, ili autobiografskih opservacija, Snežana Petrović je ostvarila slojevitu celinu koja je svrstava među najistaknutije pripadnike mlađe generacije imaginarnog realizma, koji obuhvata različite vidove figuracije: nadrealne prizore, magični realizam, fantastiku, ezoteriju, simbolizam.
U tekstu pratećeg kataloga, ugledne istoričarke umetnosti Jasne Kujundžić Jovanov (pre skoro deceniju bila i autorka monografije o Perovićevoj), ističe se kako živimo u mehanizovanom svetu lišenom empatije, koji jedinke lišene unutrašnjih osećaja pretvara u nakaze – tako što postaju mašine koje imaju oči, a ne vide, dok im je moć govora u potpunosti zakržljala:
– Znajući da se jedno čulo razvija nauštrb drugog, Snežana Petrović ove mehanizovane portrete prikazuje kao bića koja osluškuju, prisluškuju, ali im je za interpretaciju potrebna asistencija drugog organizma, organski sposobnog za govor – primećuje Jasna Kujundžić Jovanov. – Figure sačinjene od mehaničkih i humanih fragmenata, čitači misli, šaptači, svevideće oči, samo su elementi interpolirani u različita mehanizovana lica koja ukazuju na paralelnu dimenziju u kakvoj živimo: to je bio kreativan način da se naša pažnja usmeri na jedan od najuticajnijih segmenata našeg svakodnevnog življenja – na medije i njihovu bezgraničnu moć da oblikuju naše živote.
