RADOVI na rekonstrukciji Zindan-kapije, najpoznatije kapije na Kalemegdanskoj tvrđavi, zvanično su završeni. Ovaj jedinstveni prostor poprimio je sada potpuno drugačiji izgled. Uređenje ovog simbola prestonice počelo je na proleće 2022. godine po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a Grad je uložio 120 miliona dinara.
Zindan-kapija bila je u jako lošem stanju, nije bilo ni bezbedno tuda prolaziti, pa je bilo potrebno hitno uređenje. Obimni kozervatorsko-restauratorski radovi obuhvatali su temeljnu obnovu delova glavnih kula, svodova kapije, lučnog bedema i podzemnih prostorija. Upravo je jako loše stanje svodova kapije primoralo realizaciju ovog projekta, pošto je došlo do urušavanja dela lučnog svoda od opeke i ozbiljnog ugrozavanja bezbednosti prolaznika.
Pored toga, ovako oštećena građevina bi samo nastavila da još brže propada, pa je bila potrebna hitna sanacija. Zato je projekat brzo odobren, a zajedno sa ovim radovima iskorišćena je prilika da se rekonstruišu i drugi delovi kapije, kao i prostorije u okviru bedema. Poseban zadatak predstavljalo je odvođenje atmosferskih voda sa gornjih površina, koja se pre ovih radova nekontrolisano slivala i prodirala unutar bedema, podzemnih prostorija, kao i u zidove Crkve Ružice. Urađena je sanacija gornjih površina svih svodova, uz izvođenje radova na odvodu i drenaži vode. Na prostoru Lučnog bedema sređeno je izvođenje drenažnih cevi koje će izvlačiti višak atmosferske vode i na taj način smanjiti dalji prodor vlage.
– Njena priča govori o burnoj istoriji Beogradske tvrđave od vremena ugarske odbrane Beograda od nadolazeće otomanske imperije posle smrti despota Stefana Lazarevića, preko turske, austrijske i srpske vlasti nad tvrđavom do romantizovane restauracije iz 1938. godine, kada je kapija dobila izgled koji nikada ranije nije imala, a koji svi danas poznajemo. Zindan-kapija je sada kao u pesmi Momčila Bajagića Bajage “Ruža vetrova” “otvorila svoja vrata” dobila je novi život. U kulama dobijen je veliki prostor koji može da služi za izložbe, ali i za promociju Srbije i našeg etno-blaga. Zato sam ponosno 2022. godine doneo odluku da Grad Beograd obezbedi novac za rekonstrukciju Zindan-kapije i kapele Svete Petke. Obnova Zindan-kapije je završena, a obnovu kapele Svete Petke pomažem i nadgledam i danas. Ima li veće časti i obaveze za Beograđanina? – napisao je između ostalog ministar Goran Vesić na “Instagramu”.
Kako bi se celokupan prostor stavio u funkciju uređene su i drvene tavanice u kulama, ali i postavljeni prozori i ulazna vrata. Unutrašnji prostor dobio je i podno grejanje, što će omogućiti njegovu upotrebu tokom cele godine. Unutrašnjost bedema i podzemne prostorije planirane su kao javni galerijski prostor, koji će u budućnosti biti dostupan javnosti i posetiocima.
Zindan-kapija građena je početkom 15. veka kao ojačanje i predutvrđenje za tada najvažniji ulaz u grad, Kapiju despota Stefana Lazarevića. Kapija je predstavljala pokušaj Beograda da se odupre osmanskim opsadama, a svoju korisnost dokazala je već 1456. godine kada je imala ključnu ulogu u odbijanju osmanske vojske. Njena specificna konstrukcija je iz vremena sve šire pojave artiljerije i baruta, pa je bila prvo mesto gde je primenjen artiljerijski odbrambeni sistem sa sedam topovskih otvora. Ovakav tip gradnje odbrambenih utvrđenja brzo je prevaziđen nakon ekspanzije topova, pa je izgubila svoj vojni značaj. Zbog toga je Osmanlije kasnije pretvaraju u zatvor, po čemu je u 18. veku i dobila naziv Zindan (tamnica).
Sahat-kula, Vidin, Pobednik…
PORED obnove Zindan-kapije, prethodne decenije na Kalemegdanskoj tvrđavi obnovljeno je i Damad Ali-pašino turbe, Male stepenice Jelisavete Načić, Velike stepenice, Spomenik zahvalnosti Francuskoj i Pobednik, kao i Sahat-kula.
Takođe, radi se i na rekonstrukciji Vidin-kapije, a vrednost radova koje izvodi firma “Koto” je 197 miliona dinara.