PROŠLO je 140 godina otkako je u Beogradu otvorena glavna železnička stanica.
Foto N. Skenderija
Povezivanje prestonice sa ostalim delovima zemlje železničkim šinama bio je simbol modernizacije društva. Iako je glavni železnički čvor danas izmešten sa Savskog trga, zgrada koju mnogobrojni Beograđani vole i dalje je tu da čuva njihova sećanja na dolaske, odlaske, sastanke i rastanke.
Nekadašnja glavna železnička stanica izgrađena je u vreme kraljevine Srbije, a ovo je bio jedan od velikih projekata koji je označio početak modernizacije zemlje i društva. Izgradnja železnice bila je veoma značajna za trgovinu, ali i za putovanje i funkcionisanje ljudi u to vreme. Zgrada glavne železničke stanice tada je bila jedno od najmonumentalnijih zdanja, a ubrzo je postala i simbol tadašnje prestonice. Zgrada koja od 1884. godine krasi današnji Savski trg urađena je po idejnom rešenju Austrijanca Fon Flatiha, koje je razradio arhitekta Dragiša Milutinović. Ovaj simbol Beograda predstavlja kulturno dobro od velikog značaja.
Stari železnički most
STARI železnički most izgrađen je takođe 1884. godine u sklopu velike izgradnje železnice. Prvi voz koji je prešao preko njega, bio je dvorski voz kojim je 20. avgusta kralj Milan otputovao u Beč. Stari železnički most oštećen je 1914. godine prve noći po objavi rata, kasnije je obnovljen i još jednom srušen. Rušen je tokom Drugog svetskog rata 1941. i 1944. godine, ali je ponovo podignut 1945. godine.
– To je jedna od prvih železničkih stanica u Srbiji, čiji je projekat obuhvatao specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagođene evropskim tehničkim dostignućima – navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. – Oblikovana je u duhu akademizma kao reprezentativno zdanje, razuđene osnove. Arhitektonskom kompozicijom dominira središnji klasicistički deo glavnog ulaza koji “iskače” od ostatka građevine i nadvišen je trougaonim timpanonom. Svojim specifičnim rešenjem zgrada predstavlja svedočanstvo tehničkog i arhitektonskog razvoja Srbije u poslednjim decenijama 19. veka.
Povodom otvaranja železničkog saobraćaja u Beogradu je bila pripremljena prava proslava. Tadašnje novine izveštavale su o ovom velikom događaju i ceremoniji koja je pripremljena u glavnom gradu. Kako su tada pisali kralj Milan Obrenović, kraljica Natalija i njihov sin Aleksandar otputovali su 20. avgusta u “tri sahata popodne sa železničke stanice beogradske preko Beča u inostranstvo”.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
– U životu narodnome ima trenutaka radosnih i značajnih, ima prizora veličanstvenih i uzvišenih, koji dugo ostanu u živoj pameti savremenika, a potomstvo ih na nalazi zlatnim slovima zabeležene – pisalo je u tekstu koji je povodom otvaranja stanice izašao u “Srpskim novinama”.
Nakon svečanog otvaranja nekoliko dana kasnije vozovi su počeli da saobraćaju ka Nišu, a sačuvan je i red vožnje iz 1884. godine sa satnicama i mestima gde su kompozicije stajale na putu koji je trajao od 8.35 do 18.23. Prema redu vožnje za četvrtak 23. avgust 1884. godine voz je iz Beograda kretao u 8.35, prvo stajalište na ruti dugoj 244 kilometra bio je Topčider do kog je voz putovao samo 12 minuta. Na svom putu vozovi su imali još 19 stanica do Niša, a putnici su se ukrcavali u Velikoj Plani, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Stalaću, Aleksincu… Iz Niša se voz vraćao sutradan, ali je polazio u 5.15 izjutra i stizao u glavni grad oko 14 časova.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Dvadeseti vek bio je protekao u znaku modernizacije. Posle Prvog svetskog rata teritorije koje su se nalazile pod Austro-ugarskom monarhijom ujedinile su se u Kraljevinu SHS pa je i železnička mreža postala jedinstvena. Krajem maja 1970. godine u naš glavni grad iz Zagreba stigao je prvi voz koji su vukle električne lokomotive. Ovaj događaj bio je svečan kao i samo otvaranje železnice i odlazak prvog voza sa beogradske stanice 1884. godine.
– Voz sa 300 putnika svečano je ispraćen iz Zagreba tačno u 9.00 časova, a još svečanije dočekan u Beogradu u 13.32 – navode u preduzeću “Železnicama Srbije”. – Na peronima beogradske železničke stanice se okupila masa sveta, kao i predstavnici rukovodstva SR Srbije i Grada Beograda. Lokomotiva bila je proizvedena u fabrici “Rade Končar” u Zagrebu. U Skupštini grada je priređen svečani prijem, a po završenoj svečanosti voz je, tačno u 17 časova, pošao natrag za Zagreb.
Foto N. Skenderija
Nažalost, doba zajedništva i modernizacije završavaju se tokom devedesetih godina i ratnih zbivanja u Jugoslaviji. Krajem prošlog veka, tokom NATO agresije znatan deo pruge i postrojenja na mreži srpskih železnica je uništen ili onesposobljen.
Topčider
U ISTO vreme osim glavne železničke stanice na Savskom trgu izgrađena je i stanica u Topčideru. Tokom izgradnje, stanici Topčider bila je namenjena posebna uloga. Lokacija za izgradnju nije slučajno izabrana, jer je ovo bilo glavno izletište Beograđana, ali i mesto gde se nalazio vladarski letnjikovac. U blizini stanice nalaze se dvorski kompleksi Obrenovića.
Zgrada nekadašnje glavne železničke stanice od 2018. godine nema svoju prvobitnu namenu, godinama je zatvorena, a glavni železnički čvor premešten je na Prokop. Ovaj objekat biće sačuvan, a u planu je i da postane muzej koje će čuvati sećanje na bogatu istoriju našeg naroda. Vlada Srbije tokom 2020. godine donela je odluku da Istorijski muzej Srbije bude preseljen u ovaj objekat. Tokom jula Istorijski muzej Srbije raspisao je tender za rekonstrukciju ovog objekta. Kako se navodi u dokumentaciji u planu je sanacija unutrašnjeg prostora, koji treba da bude adaptiran za namenu muzeja, dok će na spoljnom delu biti minimalnih radova.
