HRVATSKI poslanik Tonino Picula poslao je prvu poruku Srbiji iz fotelje novog izvestioca Evropskog parlamenta za našu zemlju – ni priznavanje nezavisnosti Kosova, kao ni uvođenje sankcija Rusiji, nije dovoljno za članstvo u EU.
Foto: Printskrin
Ako se po “jutru dan poznaje”, on će u ovom narativu pisati izveštaje za EP – da je odricanje od dela teritorije i promena kursa suverene spoljne politike, samo preduslov, a da onda dolazi na red “čitav niz specifičnih politika koje zvanični Beograd mora da ispuni”.
Ova izjava usledila je samo nekoliko dana pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao:
– Idemo sporo na evropskom putu. I kad god biste pomislili da je to zbog pravnog sistema, vladavine prava ili ne znam čega, reći ću vam da nije. Da priznamo nezavisno Kosovo i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, sutra bismo bili članice EU.
Govoreći o evrointegracijama Srbije, Picula je istakao da će glavni izazovi “osim usklađenosti s pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i s aktuelnom politikom Brisela prema ruskoj invaziji na Ukrajinu”.
Iako su za naše državno rukodovstvo ovakvi preduslovi naše “crvene” linije, Picula navodi:
– Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene susede. Ali, naravno, da pored toga postoji celi niz elemenata specifičnih politika koje Srbija na svom putu do konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo svesti to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni.
Picula je takođe, istakao da je važno “otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali da je jednako važno i da li ste nekom potrebni”:
– To je u politici realnost, očigledno da postoje lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih. Mi u Evropskom parlamentu moramo imati opštu sliku pred očima. EU jeste veliki trgovački i finansijski partner Srbije, ali ne ulaze u EU samo banke i velike korporacije, nego ulazi cela država. Na nama je u EP da procenimo do koje mere je srpsko društvo napredovalo, demokratizovano, poštuje temeljna ljudska prava i koliko je obezbedilo slobodu medija, koliko je pravosuđe nezavisno. Ukoliko se to ne dogodi, dobre bilateralne odnose Srbije sa nekom državom članicom EU treba notirati, ali oni na našu ocenu iz EP malo utiču.
Diplomata Zoran Milivojević ističe da je očekivano da će Picula imati pristrasan i tvrd stav jer kako navodi, pripada socijaldemokratskoj stranci koja na najtvrđi mogući način insistira na stavu prema Rusiji.
– On priznaje nezavisnost Kosova, njegova grupacija se zalaže za oštar stav prema Rusiji, pa je pod znakom pitanja koliko će biti objektivan, odnosno koliko će biti opterećen stavovima matične Hrvatske prema Srbiji – objašnjava Milivojević za “Novosti”.
On naglašava da je važno napomenuti da odluka o članstvu, ipak, ne zavisi od njega već je to politička odluka država članica:
O “guranju prsta u oko”
OSVRNUVŠI se na reakcije u Srbiji na njegov izbor za izvestioca Evropskog parlamenta i pisanja da je njegovo imenovanje “guranje prsta u oko” Beogradu, Picula je obećava da će nastupati principijelno:
– U proteklih 11 godina sam vodio delegacije za odnose s BiH i Kosovom. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno… Međutim, na mojoj strani je pre svega političko iskustvo, kako evropsko tako i nacionalno. Pa ako čak i stavimo sa strane moje imenovanje na tu dužnost sa svim onim kako se to interpretira, pogotovo u Srbiji, treba kazati da je EP od sve tri institucije EU uvek bio najdosledniji zagovornik politike proširenja.
