KREDIBILITET takozvane anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice više je nego upitan ako se uzme u obzir da se (ne)poverenje u njen rad crpi iz biografija njenih članova i njihovog minulog rada.
Dejan Šoškić / Foto Tanjug
Kredibilitet takozvane anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, zvanično predstavljene u sredu, 5. februara, više je nego upitan ako se uzme u obzir da predstavlja neformalnu grupu okupljenu bez ikakvog legitimiteta.. Poverenje, odnosno nepoverenje u rad ove komisije crpi se iz biografija njenih članova i njihovog minulog rada.
Koruptivni elementi
Primenom ovih kriterijuma postavlja se pitanje koliko se može verovati bivšem guverneru i profesoru Ekonomskog fakulteta NBS Dejanu Šoškiću da će, kao član ove anketne komisije, odnosno njene potkomisije za ekonomsko-finansijska pitanja, prepoznati eventualne koruptivne elemente u slučaju nadstrešnice kada se zna da je i sam bio upleten u sumnjive finansijske tranše dok je bio na visokoj poziciji u centralnoj banci, piše Kurir.rs.
Sukob interesa
Naime, Šoškić je, dok je obavljao funkciju predsednika Saveta NBS, istovremeno bio suvlasnik i direktor privatne firme “Centar za investicije i finansije” (CIF), koja prodaje softvere za upravljanje rizicima bankama i osiguravajućim društvima.
Dejan Šoškić je izabran za predsednik Saveta NBS 26. marta 2009, a s mesta direktora CIF povlači se tek 17. jula iste godine, što pokazuje da je skoro četiri meseca istovremeno sedeo u ovoj državnoj instituciji i na rukovodećem mestu privatne firme. Uz to, on je u trenutku kada je izabran za predsednika Saveta NBS bio i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije, što je još jedna neregularnost, s obzirom na to da Zakon o NBS štiti autonomiju centralne banke i ne dozvoljava da članovi Saveta NBS budu istovremeno i članovi Vlade Srbije.
Tokom ovog preklapanja, firmu CIF su finansirale brojne banke i osiguravajuća društva, među njima Jubmes, Findomestik, Kredi, Srpska banka, Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom…
Trgovina uticajem
Šoškić je zatim bio na funkciji guvernera NBS – od 28. jula 2010. do avgusta 2012. godine – i u tom periodu neke transakcije vezane za CIF bude sumnju da je po sredi bila trgovina uticajem.
Naime, nepunih mesec dana od imenovanja na guvernersku poziciju, Privredna banka Beograd u jednoj tranši uplaćuje na račun CIF-a 4.891.529 dinara. Inače, u periodu od 2012. do 2013. godine Privredna banka Beograd uplatila je CIF-u 15.245.950 dinara, a poslednja uplata bila je 1. oktobra 2013. godine, skoro godinu i po dana nakon što je Šoškić dao ostavku na mesto guvernera.
Kako je CIF-u legla ta poslednja uplata, posle 25 dana – 26. oktobra 2013. godine – NBS ovoj banci oduzima dozvolu za rad.
Sličan sled događaja bio je i sa Takovo osiguranjem koje 2012. godine angažuje CIF i veoma intenzivnim uplatama u toj godini uplaćuje ovoj kompaniji 5.301.444 dinara, a kada se posmatra period od 2012. do 2014. godine uplate su bile 6,5 miliona dinara. Poslednja je bila 4. jula 2014, a 27 dana kasnije (31. jula) NBS je oduzela dozvolu za rad Takovo osiguranju i pokrenula je postupak likvidacije.
Indikativno je i to što je u isto vreme kada je Šoškić izabran za guvernera, na poziciji predsednika Saveta NBS bio Boško Živković, u to vreme takođe suvlasnik firme CIF.
Baš u vreme kada je Dejan Šoškić bio na čelu NBS, pojavile su se nove kompanije koje su finansirale CIF: osim Privredne banke i Takovo osiguranja, finansijeri su bili i Dunav osiguranje, Dunav banka a.d. Zvečan, Unikredit banka, Čačanska i Moskovska, kao i GIZ (Nemačka agencija za saradnju).
Šoškića smo danas zvali na broj telefona poznat redakciji, ali je bio nedostupan.
(Kurir.rs)
Preporučujemo
