NE možemo više da podižemo novac u Gračanici ili Kosovskoj Mitrovici, već moramo da dolazimo ovde do Merdara koje je udaljeno četrdesetak kilometara ili do Raške koja nam je oko osamdeset kilometara od kuće. Teško nam je. Nemamo više ni srpske proizvode, ni lekove. Zato novac više ne ostavljamo u našim sredinama na Kosmetu, već uglavnom u prvim mestima u centralnoj Srbiji. A sve se to odrazilo i na rad manjih prodavnica…
Ove reči Gordane Ilić (43), iz srpskog sela u opštini Obilić, koju zatičemo kod bankomata u blizini administrativnog prelaza Merdare, opisuju svu muku kroz koju već šest meseci prolaze naši sunarodnici na severu Kosova i Metohije.
pola godine, baš na jučerašnji dan, vlada Aljbina Kurtija, uz asistenciju tamošnje centralne banke sprovela je akciju progona dinara na KiM, ostavljajući naš narod, ali i škole, fakultete, bolnice, da se snalaze kako bi došli do plata, penzija, socijalne pomoći i drugih naknada koje im stižu iz centralne Srbije.
Sve to vreme Beograd pokušava da bude konstruktivan, da predloži konkretna rešenja kako narod ne bi trpeo, ali je Prištini, očigledno, jedini cilj sinhronizovano iscrpljivanje Srba. Zbog toga je usledio udar na našu valutu i podmetenje evra kao platežnog sredstva, a sve nakon rampe za srpsku robu.
Zato je kraj bankomata, koji je Beograd postavio u blizini Merdara, gnev naših sunarodnika gotovo opipljiv. Oni nemaju dileme da je prištinska vlast donela odluku o zabrani dinara kako bi Srbe proterala sa čitavog KiM. Osim muke da obezbede prevoz, za šta dodatno troše novac, žale nam se da je poslednjih dana veliki problem i čekanje na samom prelazu, gde se sa obe strane stvaraju kilometarske kolone zbog dolaska ili odlaska albanskih gastarbajtera koji su na privremenom radu u zapadnim zemljama.
Iz straha za svoju i bezbednost porodica većina ne želi pod imenom da govori o mukama s kojima se susreće, poput sredovečnog muškarca, iz Plemetine, zaposlenog u jednoj beogradskoj firmi. On kaže da često prelazi Merdare, a da tzv. kosovska policija sve prati. Do mobilne banke je došao sa ocem koji jedva hoda, a sve kako bi mogao da sredi neophodnu dokumentaciju oko kartice.
Upućujemo se i u Kosovsku Mitrovicu, gde se Srbi dovijaju kako da dođu do novca, ali i na nove, prinudne cenovnike, po radnjama.
– Sve je problem, ne možemo da se snađemo. Mi sa severa KiM, uglavnom, odlazimo po novac u Rašku koja je udaljena 64 kilometra od Mitrovice. Takođe, sada je i po radnjama sve obračunato u evre. Bespotrebno su nam otežali život, ali to je očigledno i bila namera prištinskih vlasti, da nas na sve moguće načine maltretiraju i muče – kaže nam Srđan Virijević (58), iz Rudara kod Zvečana, kojem je jedino supruga zaposlena u četvoročlanoj porodici, pa zato na ulici u Mitrovici prodaje maline da dopuni kućni budžet.
Milena Stijović (61), iz Kosovske Mitrovice, mora sama da se nosi sa svim nevoljama koje stvaraju prištinske vlasti, a da se pritom stara o suprugu invalidu i majci od 90 godina:
– Sva sreća da sam ja delimično zdrava, pa mogu da odlazim do Raške da podignem novac. Međutim, nedavno sam i supruga i majku morala da vodim do Raške, jer su im istekle lične karte, bez kojih ne mogu da se podignu kartice za bankomat. Zamislite kakvo je to maltretiranje za osobu sa invaliditetom. A zamislite sve one bolesne i nemoćne koji nemaju nikoga da im pomogne, a moraju da pređu 130 kilometara u oba smera. I pritom mnogi nemaju ni automobil.
Petković: Priština sve odbila
DIREKTOR Kancelarije za KiM Petar Petković poručio je da je prošlo pola godine otkako je Kurti svojom odlukom doveo u pitanje opstanak srpskog naroda i istakao da će država nastaviti da redovno uplaćuje plate, penzije, socijalna i druga davanja.
– Kroz sedam rundi pregovora u Briselu, Priština je odbijala svaki konstruktivan predlog Beograda. Jedini cilj Kurtija je proterivanje srpskog naroda sa KiM izazivanjem humanitarne katastrofe – naveo je Petković.
On je istakao da je Kurti “ugrozio rad bolnica, vrtića, škola, udario na socijalno ugrožene i stare, zabranio isplatu finansijskih sredstava”.