KOFERI na hodnicima, roditelji koji još jednom proveravaju da li je sve spakovano i petnaestogodišnjaci koji pokušavaju da deluju kao da im je svejedno što se prvi put odvajaju od kuće.
Foto: Z. Jovanović
U Učeničkom domu “Patrijarh Pavle” danas je bilo živahno – stigli su novi stanari, a sa njima i ono neizbežno uzbuđenje, zbunjenost, poneka suza i pitanje: “A sa kim sam ja u sobi?”
Za mnoge učenike ovo je prvi veliki korak ka samostalnosti. Do juče su se za njih brinuli roditelji, a sada treba da se naviknu na život u kolektivu, četiri kreveta u sobi, nova pravila, nepoznate cimerke i cimere, ali i na to da sami organizuju svoje vreme i obaveze.
U domu “Patrijarh Pavle” ove školske godine u prvom krugu primljeno je 536 učenika, dok je za drugi krug, namenjen društveno osetljivim grupama, ostalo još 40 mesta. Dom je paviljonskog tipa, a o učenicima brine 29 vaspitača – 15 ženskih i 14 muških vaspitnih grupa.
– Jedna od bitnih tema kojom se bavimo tokom cele godine jeste prilagođavanje. Učenici napuštaju svoju sredinu i porodični sistem i dolaze u kolektivni smeštaj. To je velika promena, posebno za učenike prvih razreda – kaže Ivana Matić, pomoćnica direktora za vaspitni rad.
Prvi dan je zato, kako objašnjava, posebno važan. Vaspitači dočekuju učenike, razgovaraju sa njima i roditeljima, upoznaju ih sa pravilima i pomažu im da se snađu.
– Trudimo se da taj period privikavanja traje što kraće, da se deca osećaju kao kod kuće. To se posebno odnosi na mlađe učenike, kojima pružamo svu podršku i razumevanje. Pomažemo im da se snađu u novom okruženju, da nauče kako da stignu do škole, a po potrebi ih u početku i pratimo. Brinemo o njima kao da su naša deca – navodi Matić.
U domu je, ipak, već bilo i onih koji sa iskustvom mogu da ohrabre nove stanare.
Nina Panić, učenica Medicinske škole na Zvezdari i Tamara Aksić, koja pohađa Železničku školu, već su drugu godinu u domu. Za razliku od današnjih novajlija, one su fazu privikavanja ostavile iza sebe.
“Zadovoljne smo ekstra”, kažu kroz osmeh.
U domu su, objašnjavaju, ostale pre svega zbog društva i vaspitača, a posebno hvale hranu. Na pitanje šta bi savetovale učenicima koji danas prvi put ulaze u dom, njihov odgovor je jednostavan – nema razloga za strah.
Obavezno učenje
Od prošle godine uvedeno je i obavezno učenje za učenike koji imaju nedovoljne ocene, posebno za đake prvog i drugog razreda. Oni tada organizovano uče u čitaonici i biblioteci, uz nadzor vaspitača, među kojima su često i profesori.
Jer dom, podsećaju njegovi zaposleni, nije samo mesto za stanovanje – već vaspitno-obrazovna ustanova u kojoj se od tinejdžera očekuje i da uče kako da budu samostalni.
Za Anu Belađević iz Velikih Crljena danas je ipak sve bilo novo. Upisala je 14 beogradsku gimnaziju, a kada je ušla u svoju sobu, u njoj nije bilo nikoga. Još ne zna sa kim će deliti sobu, ali se nada da će cimerke biti dobre. Sa njom je i drugarica Nađa Pešić, koja je upisala Zubotehničku školu. Njih dve poznaju se još od predškolskog, iako nisu dobile sobe u istom delu doma. To ih, kažu, neće sprečiti da se druže.
A dok se jedni tek upoznaju sa novim životom, drugi već dobro poznaju put do doma. Deka Radiša Milosavljević iz Smedereva ponovo je došao u Beograd da isprati svog unuka Marka, učenika treće godine Železničke škole.
Svake godine dolazi sa njim, a Beograd mu, kaže, nije stran. Radio je u “Trudbeniku”, pa mu je, dodaje, uvek milo da dođe u prestonicu.
Za sve njih – učenike, roditelje, bake i deke – današnji dan označava početak još jedne školske godine. Za neke je to samo nastavak života u domu, a za druge prvi korak u svet u kojem mama i tata više nisu na nekoliko koraka. Upravo zato u “Patrijarhu Pavlu” insistiraju da dom ne bude samo mesto u kojem se prespava između škole i škole.
Preporučujemo
