Izborni rezultati po pravilu postaju okidač za preispitivanje odluka i preduzetih strategija, a na strani poraženih gotovo uvek na površinu izbace unutrašnje razmirice, koje često vode i do krupnih raskola. Ni decembarski izbori nisu po tom pitanju bili izuzetak, pa smo poslednjih nedelja svedoci brojnih političkih svađa i burnih razlaza.
Pljuckanje sa strane
Javna prepucavanja unutar doskoro anonimne grupacije okupljene na listi “Mi – glas iz naroda” dobila su na značaju zbog činjenice da sa šest odborničkih mandata odlučuju da li će se vlast u Beogradu formirati ili će se ići na nove izbore. Međutim, to je samo jedan od otvorenih frontova na opozicionoj sceni. Lideri koalicije “Srbija protiv nasilja”, osim što su ušli u politički rat s vladajućim strukturama, priredili su čarke i unutar sopstvenog bloka. Najveće su svakako bile razilaženja vezana za prihvatanje mandata u gradskoj i republičkoj skupštini, nastavku ulične političke borbe i suočavanju sa izneverenim očekivanjima birača. Uprkos javnim istupima Nebojše Zelenovića, Zorana Lutovca i još nekih lidera “Srbije protiv nasilja” da mandate ne treba prihvatiti, Dragan Đilas je presekao i nedavno najavio da će kandidati sa ove liste zauzeti svoja mesta i u republičkom i u beogradskom parlamentu.
I na širem planu izbile su svađe, a jedna od najoštrijih upravo se vodi između potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić i lidera pokreta Kreni-promeni Sava Manojlovića. Saveznici u ranijim protestima i aktivnostima protiv vlasti sada su u oštroj javnoj svađi.
Marinika Tepić žestoko je napala Manojlovića i optužila ga da kritikuje opoziciju i Dragana Đilasa zbog svojih političkih ambicija. Ona je potkačila Manojlovića da je tajno pregovarao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o okončanju protesta protiv “Rio Tinta”.
foto: Nemanja Nikolić
– Više me iznenađuju ljudi s političkim ambicijama sa ove naše, opozicione strane, poput Sava Manojlovića, koji koristi gotovo svaku priliku da nas napadne, Dragana pod obavezno, na način i “argumentima” koje sam, moram priznati, čula samo od tih Zekićki i Radovanovića, Vučićevih tabloida i trbuhozboraca. Tvrdnja da je Dragan nas, njegove stranačke koleginice, naterao da štrajkujemo glađu da bi on imao mandat i imunitet potpuno je uvredljiva za sve nas. Legitimno je imati političke ambicije, ali ne na način da neko drugi godinama plaća cenu borbe i oslobađanja Srbije sopstvenom ugroženošću i ugroženošću svoje dece, da je svakodnevno meta najjezivije hajke kakva će se jednog dana izučavati, a onda vi u tome vidite svoju priliku i zgodnost za pljuckanje sa strane uz nekakve ego performanse – izjavila je Tepićeva za Danas.
Neutralizacija ambicije
Prethodno je Manojlović uputio savet, koji se ovom delu opozicije očigledno nije dopao. On je rekao da su pred opozicijom dva puta: vaninstitucionalna borba ili ulazak u institucije i borba pravnim putem, a da je “najgore ići između dva puta i drobiti snagu na ulici, a onda uzeti mandate”.
– Kod ljudi to izaziva revolt. Ne možete vi očekivati neko da gurne svoje stranačke koleginice u štrajk glađu, da ugrožavaju zdravlje, a onda istovremeno da deo ljudi dobije imunitet (ulaskom u Skupštinu Srbije). To nije stvar koju treba da radite i mislim da je vrlo bitno da odredite način borbe – rekao je Manojlović.
Sociolog Vladimir Vuletić kazao je za Kurir da se podrazumeva da loši izborni rezultati pokrenu ovakve stvari.
– Nema sumnje da je već dugo strategija Đilasa i grupe oko njega da pokušava da sve ono što je na ovaj ili onaj način protiv Vučića stavi pod svoju kapu. Oni prvo misle da su jedina opozicija, da sve što nije za Vučića treba da je kod njih, tako da oni sabiraju pogrešno. Kad se posmatra opozicioni blok, jasno je da Đilasova grupa kontroliše medije i ne mogu ovi drugi da pristupe tim medijima ukoliko nisu na tragu onoga što Đilas želi i priča. Tako, na primer, imamo pokret Ne davimo Beograd, koji je potpuno izgubio identitet i potpuno se utopio u Đilasovu priču. Suštinski, to je ideja, a to potvrđuje i ovaj slučaj s Manojlovićem, koji je kao nestranačka ličnost pokazao da ima i političkog potencijala. I sada pokušavaju da ga neutrališu – objašnjava Vuletić.
Kurir