Beograd je odnedavno bogatiji za dva nova spomenika. Na uglu ulica Braće Jerković i Meštrovićeve na Voždovcu svoje obeležje dobila je heroina Milunka Savić.
Foto: N. Skenderija
Nešto pre toga, na Vidovdan je u Rakovici otkriven spomenik posvećen poginulim i nestalim borcima na Kosovu i Metohiji od 1998. do 1999. godine i stradalim žiteljima ovog dela grada u ratovima od 1991. do 1999. godine.
U prethodnih nekoliko godina u glavnom gradu su podignuta obeležja posvećena značajnim ličnostima iz naše istorije. Sada sećanje na Aleksandra Deroka, Petra Nikolajevića Molera, Jerneja Kopitara, ali i brojne žrtve rata čuvaju spomenici koji se nalaze na raznim lokacijama.
PETAR NIKOLAJEVIĆ MOLER
U martu 2022. godine u Parku srpsko-grčkog prijateljstva u istoimenoj ulici postavljeno je obeležje slavnom srpskom vojvodi. Prema rečima tadašnjeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, Moler je zaslužio da ga se sećamo jer je on jedna od važnih ličnosti naše istorije.
– Petar Nikolajević Moler je važna ličnost u istoriji Srbije i jedna od retkih koja povezuje Prvi i Drugi srpski ustanak uz kneza Miloša. On je prilikom opsade Loznice zbog nedostatka mastila pisao pisma svojom krvlju. Ubijen je, nažalost, od formalno turske, a suštinski srpske ruke, i to je takođe sudbina Srbije. Desilo mu se nešto slično što se dogodilo njegovom prvom voždu Karađorđu. Danas je vreme da se sećamo svih onih koji su zaslužni za Srbiju, kao i svih onih koji su na različite načine želeli dobro Srbiji – rekao je tada Vesić.
Beoinfo
ALEKSANDAR DEROKO
Nekoliko dana nakon otkrivanja spomenika Moleru, na uglu Čubrine ulice i Topličinog venca postavljen je spomenik akademiku i čuvenom srpskom arhitekti Aleksandru Deroku. Derokovu figuru u bronzi visoku oko dva metra uradio je vajar Zoran Kuzmanović.
Deroko je ostavio veliki trag u našoj arhitekturi, ali je bio i profesor, slikar i pisac. Napisao je brojne knjige iz oblasti istorije arhitekture, a često ih je sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je radio punih 38 godina. Zajedno sa arhitektom Bogdanom Nestorovićem 1926. godine izradio je projekat Hrama Svetog Save u Beogradu, sa kojim su pobedili na zvaničnom konkursu.
Foto:
JERNEJ KOPITAR
Tokom marta 2022. na uglu Palmotićeve i Ulice Džordža Vašingtona otkriveno je obeležje čuvenom slovenačkom lingvisti i slavisti Jerneju Kopitaru. Ovo obeležje poklonila je Ljubljana, a Beograd je Slovencima uzvratio obeležjem Vuka Stefanovića Karadžića.
Konkurs za spomenik organizovala je Gradska uprava Ljubljane, a prva nagrada pripala je slovenačkom vajaru Matjažu Počivavšeku. Projekat javnog prostora u centru Beograda gde je spomenik postavljen potpisao je slovenački arhitekta Rok Žnidaršič. Na ovaj način potvrđeni su prijateljski odnosi između dve prestonice.
Foto Novosti
MATIJA BAN
Banovo brdo u maju 2022. godine dobilo je obeležje posvećeno Matiji Banu, po kom je ovaj deo Beograda i dobio ime. Spomenik ovog istaknutog književnika, diplomate i predstavnika Nacionalnog pokreta Srba u Dubrovniku podignut je ispred zgrade Opštine Čukarica.
Obeležje je podignuto na inicijativu opštine Čukarica i Udruženja “Stari Čukaričani”, a delo je akademskog vajara Ranka Đankovića.
– Matija Ban i drugi umni ljudi tokom 19. veka svoje znanje i imetak stavljali su u službu svog naroda. Zbog toga ih pamtimo i danas im podižemo spomenike. Na ovaj način želimo da se zahvalimo Matiji Banu u ime svih naših predaka i potomaka – rekli su u GO Čukarica.
Sećanje na Matiju Bana ova prestonička opština čuva i kroz dodelu nagrade koja nosi njegovo ime.
Foto: Printscreen
TOMA ZDRAVKOVIĆ
Početkom oktobra prošle godine u Skadarliji je otkriven i spomenik posvećen pevaču Tomi Zdravkoviću. Figuru Tome sa mikrofonom u rukama uradila je vajarka Katarina Tripković.
– Toma je simbol jednog vremena, jedne kulture i duše našeg naroda, koja se upravo u Skadarliji na poseban način izražava. Toma je na specifičan, sebi svojstven način i svojom umetnošću uspeo da sublimira kulturu, muziku i duh srpskog naroda. Siguran sam da će njegove pesme živeti zauvek, kao i sećanje na njega – rekao je gradonačelnik Aleksandar Šapić.
Foto: N. Skenderija
SPOMENIK ŽRTVAMA RATA I BRANIOCIMA OTADžBINE 1990-1999.
Krajem novembra u Hajduk Veljkovom parku na uglu Sarajevske i Nemanjine ulice otkriven je spomenik posvećen žrtvama i braniocima u ratovima devedesetih. Prema rečima Aleksandra Šapića, borci iz ovih ratova često su zaboravljani zbog “atmosfere u koju smo upali”.
– Naši poginuli borci nisu zaboravljeni. Bilo je mnogo problema oko podizanja ovog spomenika, ali uspeli smo. Hvala Gradu što je pomogao da omogućimo trajno sećanje na ljude koji su izgubili živote tokom devedesetih. Nije mrtav ratnik koji je poginuo, nego onaj koji je zaboravljen – rekao je Željko Vasiljević iz Udruženja ratnih vojnih invalida.
Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990-1999. godine ranije se nalazio na Savskom trgu, ali je uklonjen zbog rekonstrukcije tog prostora.
Foto: Grad Beograd
SPOMENIK STRADALIM PEĆANCIMA
U zemunskom naselju Plavi horizonti Udruženje “Pećanci za večnost” podiglo je spomenik građanima Peći koji su stradali tokom poslednjeg rata na Kosovu i Metohiji.
Monument je podignut u porti Hrama Svetog Atanasija Velikog, u znak zahvalnosti i nezaborava poginulim Pećancima.
– Krsno znamenje je podignuto donacijama oko 500 Pećanaca, a autor projekta je arhitekta Gorica Bojović Ljubenov – rekao je predsednik Udruženja Velimir Perović. – Na spomeniku su uklesana imena 167 ljudi koji su ubijeni 1998. i 1999. godine, kao i imena dece iz Goraždevca kod Peći koja su ubijena 2003. godine.
Privatna arhiva
SPOMENIK STEFANU NEMANjI
Najveći spomenik koji je u Beogradu urađen u prethodnim decenijama je obeležje na Savskom trgu posvećeno Stefanu Nemanji. Od 2020. godine krasi prostor ispred zgrade nekadašnje Glavne železničke stanice. Spomenik je izradio ruski vajar Aleksandar Rukavišnikov i sa 23 metra je ubedljivo najviši u srpskoj prestonici.
Foto: N. Skenderija
