U ČAST Jozefa Čapskog, poljskog slikara, kritičara i pisca, pripadnika kruga intelektualaca okupljenih oko časopisa “Kultura”, mesečnika poljskih disidenata u Francuskoj, u sredu 2.aprila od 18 sati, biće posvećeno posebno veče u Evropskoj kući ( ugao Knez Mihailove i Zmaj Jovine), u čijoj organizaciji učestvuju i Poljski institut za kulturu i Francuski institut u Beogradu.
Foto promo
Tim povodom biće prikazan dokumentarni film o i razgovor sa poznavaocima života i dela ovog velikog humaniste. Gost će biti i Andžej Volski, režiser dokumentarca, ali i Vera Mihalski, direktorka izdavačke kuće Noir sur Blanc, Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Srbiji i Jacek Multanovski, zamenik direktora Poljskog instituta u Beogradu.
Jozef Rođen 1896. u Pragu, tada u Austrougarskoj, Čapski je preminuo 1993. u Mezon-Lafitu, u Francuskoj, proživevši mnoge evropske turbulencije tokom svojih devedeset šest godina života. Studirao je prava u Sankt Peterburgu tokom ruske revolucije, a slikarstvo u Varšavi i Krakovu. Kao poljski rezervni oficir borio se protiv okupacionih nacističkih snaga u prvim nedeljama Drugog svetskog rata, da bi ga potom zarobili Sovjeti, a dok je bio zatočen u logorima Starobielsk i Griazovec, zarobljenicima je držao predavanja o Marselu Prustu i njegovom “Traganju za izgubljenim vremenom”.
Čapski se nakon rata nikadanije vratio u Poljsku. Nastanio se u regionu Pariza sa svojom sestrom. Neumorno je radio na tome da predstavi drugima velika imena poljske kulture, poput Česlava Miloša i Vitolda Gombroviča, ali i sudbinu svoje domovine posle rata. Čapski je bio istaknuta javna ličnost, ali pre svega bio je slikar koji je uvek isticao je da je slikarstvo dalo smisao njegovom životu.