SPOSOBNI SMO DA ZAŠTITIMO SRBE NA KOSOVU: Intervju – Milan Mojsilović, načelnik generalštaba vojske Srbije

NOVE “Oluje” neće biti, ali je bolje da se borimo diplomatskim putem. Spremamo se da prve vojnike na odsluženje vojnog roka primimo u septembru.

Foto D. Milovanović

BEZBEDNOSNA situacija u Republici Srbiji u celini je stabilna, uz postojanje indikatora moguće destabilizacije stanja na Kosovu i Metohiji. Na globalnom planu, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, uz konfrontacije velikih sila na diplomatskom, ekonomskom, pa i vojnom planu, predstavljaju izazov i za neutralne države, a mogu se negativno odraziti i na situaciju u regionu. Vojska Srbije prati moguće oblike ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije i sposobna je da adekvatno odgovori na sve bezbednosne rizike. Razumevanje državnog rukovodstva, s našim vrhovnim komandantom i predsednikom Republike na čelu, omogućilo nam je da prethodnih godina mnogostruko unapredimo sposobnosti u svim segmentima i stvorilo osnovu da Vojska Srbije bude faktor odvraćanja na koji se mora računati, a time i faktor mira i stabilnosti u regionu.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović ovako vidi najveće bezbednosne izazove za našu državu. U novogodišnjem broju “Novosti” sa prvim čovekom oružanih snaga razgovarali smo u jeku novih tenzija u južnoj srpskoj pokrajini, pa se odmah nametnulo pitanje da li je VS u stanju da zaštiti Srbe na KiM, ukoliko bi režim Aljbina Kurtija oružjem pokušao da zaokruži “suverenitet” na celoj teritoriji AP? Tim pre što su naši najviši zvaničnici kategorični da – neće biti nove “Oluje”…

– “Oluje” neće biti – jasan je general Mojsilović. – Vojska Srbije poseduje sposobnosti da zaštiti Srbe i drugo nealbansko stanovništvo na prostoru naše južne pokrajine, ali duboko sam uveren da je u interesu i Srba na Kosovu i Metohiji i države da se za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije borimo diplomatskim putem.

Foto D. Milovanović

Koliko se možemo uzdati u Kfor kada je reč o zaštiti našeg naroda na KiM? I da li je nedavno odbijanje Kurtijevog zahteva da pošalje KBS na sever, posle miniranja kanala Ibar-Lepenac, nagoveštaj da se međunarodne snage vraćaju svom mandatu?

– Republika Srbija, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, Vojno-tehničkim i svim drugim potpisanim sporazumima, Kfor prepoznaje kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na KiM. Vojska Srbije se, kao kredibilan i pouzdan partner, dosledno pridržava Vojno-tehničkog sporazuma, a sa Kforom ostvaruje profesionalnu saradnju na svim nivoima radi praćenja situacije na terenu, smanjenja napetosti i sprečavanja nastanka i eskalacije krize. U svim kontaktima s komandantom Kfora i zvaničnicima NATO, u čijoj je nadležnosti ova misija, insistiram da međunarodne bezbednosne snage u Pokrajini potpuno i nepristrasno ispunjavaju svoj mandat i zaštite Srbe i srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe. Kao pozitivnu cenimo odluku komandanta Kfora da ne dozvoli raspoređivanje jedinica tzv. Kosovskih snaga bezbednosti na sever Pokrajine, kako su privremene vlasti u Prištini zahtevale nakon eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac. Reč je o ozbiljnom bezbednosnom incidentu i zato od međunarodne zajednice tražimo da se do kraja rasvetle okolnosti nastanka ovog događaja i utvrdi odgovornost.

Može li u ovim složenim globalnim okolnostima da bude ugrožena naša vojna neutralnost? Da li će baš sada, kada Zapad pojačava pritiske da rukovodstvo Srbije uvede sankcije Rusiji i dinstancira se od Kine, biti osnažene dežurne teorije o tome “da ne možemo biti izolovano ostrvo okruženo NATO zemljama” i da nam je članstvo u toj Alijansi jedini logičan izbor?

– Republika Srbija čvrsto stoji na poziciji vojne neutralnosti. Otvoreni smo za saradnju sa partnerima i na Istoku i na Zapadu, svesni da ta saradnja doprinosi očuvanju stabilnosti i bezbednosti u našem regionu. Mislim da u svetu postoji razumevanje za našu poziciju. I tokom nedavnih susreta s visokim zvaničnicima NATO i Oružanih snaga SAD nedvosmisleno je istaknuto da i Severnoatlantska alijansa i SAD poštuju politiku vojne neutralnosti naše zemlje i da su, uprkos tome i uvažavajući naše strateško opredeljenje, otvoreni za saradnju s Vojskom Srbije na svim nivoima, što najbolje pokazuje da je Vojska Srbije cenjena i da je poželjan partner. Iste poruke ste mogli da čujete i od naših partnera na Istoku.

I nabavku francuskih aviona “rafal” mnogi su videli kao neku vrstu političkog zaokreta ka Zapadu, a ne kao već primenjivanu diverzifikaciju naoružanja. Kada će naši piloti biti osposobljeni da lete na tim aparatima i koliko je komplikovan prelaz sa “migova”, koji su okosnica srpske avijacije?

– Do izbora “rafala” za Vojsku Srbije došlo se pre svega na osnovu taktičke studije za opremanje višenamenskim borbenim avionom koji će dugoročno obezbediti potrebne sposobnosti za naše ratno vazduhoplovstvo. Višekriterijumskom analizom koja je usledila identifikovane su potrebne sposobnosti avijacije i avioni koji ispunjavaju zadate kriterijume, u pogledu performansi, manevarskih mogućnosti, otpornosti na elektronsko ometanje, sposobnosti za nošenje vazduhoplovnog naoružanja, kao i u pogledu održavanja, cene, postgarantne podrške i obuke. Kao optimalno rešenje pokazao se avion “rafal”, koji u potpunosti ispunjava sve potrebe Vojske Srbije i koji će apsolutno odgovoriti zahtevima za kontrolu i zaštitu našeg vazdušnog prostora, vazduhoplovnu vatrenu podršku, izviđanje iz vazduha i biti faktor odvraćanja od potencijalne agresije na našu zemlju. Za realizaciju projekta opremanja Vojske Srbije avionima “rafal” i njihovo uvođenje u operativnu upotrebu, neophodno je izvršiti kompleksne pripreme, koje obuhvataju: izbor i obuku pilotskog i tehničkog sastava, dogradnju organizacijske strukture eskadrile koja će biti naoružana “rafalima” i definisanje i realizaciju infrastrukturnih radova za objekte za smeštaj, čuvanje i održavanje aviona, manevarskih površina i poletno-sletne staze. Mi smo već krenuli u realizaciju ovih zadataka i spremno ćemo dočekati dolazak prvih aparata. Ugovorom su definisani plan, program i dinamika obuke pilotskog i tehničkog kadra, kojom će se blagovremeno obezbediti uslovi za prihvat i eksploataciju aviona. Obuka pilotskog sastava podrazumeva i znatan broj sati leta na simulatoru – što će umnogome olakšati preobuku naših pilota i prilagođavanje savremenim sistemima u oblastima avionike, naoružanja i radarskih sistema – zatim letenje na samom avionu i ovladavanje borbenom upotrebom vazduhoplovnog naoružanja. Prelazak na nove avione biće izazov za naše pilote, ali, imajući u vidu da je raspoloživ letački sastav kvalitetan po odabiru, usvojenom sistemu rada i nasleđenim procedurama obuke, priprema i izvršenja letenja, nemam dilemu da će uspešno izvršiti i ovaj zadatak.

Foto D. Milovanović

Da li su sankcije protiv Moskve otežale korišćenje ruskog naoružanja koje poseduje Vojska Srbije? Ima li poteškoća sa remontima i rezervnim delovima i hoće li nam stići već naručena sredstava koja smo “kaparisali” pre početka rata u Ukrajini, poput “krasuhe”?

– Budući da je naoružanje proizvedeno u Ruskoj Federaciji, odnosno bivšem Sovjetskom Savezu u operativnoj upotrebi u većem broju oružanih snaga širom sveta, kao i da se proizvodilo u više država na osnovu licenci, našli smo način da i u uslovima sankcija protiv Moskve obezbedimo održiv i elastičan sistem snabdevanja rezervnim delovima i održavanje sredstava ratne tehnike. Za znatan deo ovog naoružanja u Vojsci Srbije postoje uslovi za realizaciju najviših nivoa održavanja i proizvodnju i regeneraciju rezervnih delova, što u ovom momentu čini jedan od važnijih izvora snabdevanja. Kada je reč o isporuci naoružanja iz Ruske Federacije, ona je u ovom trenutku praktično onemogućena. Diplomatskim kanalima pokušavamo da pronađemo način da prevaziđemo novonastalu situaciju. Neke ugovore smo raskinuli, a neke odložili u nadi da će se situacija u međudržavnim odnosima na globalnom nivou normalizovati i omogućiti realizaciju ugovora.

Na osnovu onoga što vidite na ratištu u Ukrajini, šta je, po vama, najveća promena u smislu vojne doktrine? Da li je to masovnost upotrebe dronova, ulazak u igru modifikovanih balističkih raketa poput “orešnika” ili je, na koncu, ipak, najbitnija ona stara “da boj bije srce u junaka”?

– Iskustva sa ratišta u Ukrajini pokazuju, na prvom mestu, da je za uspeh u sukobu većih razmera, osim savremenog naoružanja i dobro opremljenog i obučenog profesionalnog sastava, neophodno imati i brojčano veliki rezervni sastav koji će biti osposobljen za realizaciju zadataka na savremenom bojištu. Tako nešto nije moguće bez obaveze služenja vojnog roka. Osim toga, morate imati žilavu i elastičnu proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odnosno održive lance snabdevanja, radi obezbeđenja dovoljne količine municije i rezervnih delova za izvođenje borbenih dejstava u produženom trajanju. Na taktičkom nivou, u uslovima masovne upotrebe daljinski pilotiranih vazduhoplova i visokopreciznih sistema, kao imperativ se nameće zaštita sopstvenih snaga. U tom smislu, posebno je važna primena sistema za elektronska dejstva i sistema za protivvazduhoplovna dejstva i na najnižem taktičkom nivou. To sve upravo potvrđuje da su naša dugogodišnja ulaganja u razvoj i modernizaciju artiljerijskih sistema, unapređenje zaštite oklopnih i mehanizovanih sredstava, razvoj i nabavku daljinski pilotiranih vazduhoplova, nabavku sistema za elektronska dejstva i sistema za protivvazduhoplovna dejstva bila potpuno opravdana. S druge strane, smatram da se lekcije iz Ukrajine ne mogu doslovno “prepisivati”, budući da ovaj sukob ima mnogo specifičnosti i da je malo verovatno da ćemo u bližoj budućnosti biti svedoci sukoba sa ovakvim karakteristikama.

Generalštab Vojske Srbije prati i analizira upotrebu snaga u aktuelnim oružanim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, a zaključke implementira u obuku jedinica i taktičke studije za opremanje novim naoružanjem.

Vaš stav je da domaća industrija mora da bude dominantna kada je reč o opremanju VS. Šta će od naših borbenih sredstava biti uvršteno u upotrebu tokom 2025? Da li će prednost imati srpski dronovi samoubice ili ćemo uvoditi i složenije sisteme?

– Opredeljenje Vojske Srbije je da se naše jedinice primarno opremaju naoružanjem iz fabrika domaće odbrambene industrije, koje, naravno, mora zadovoljiti naše zahteve i standarde po pitanju kvaliteta i za koje postoje tehnologije i proizvodni kapaciteti u našoj zemlji, kao i stabilni sistemi daljeg snabdevanja, održavanja i remonta tokom godina eksploatacije. I ove godine će u jedinice Vojske Srbije biti primljeni novi kontingenti savremenog naoružanja s domaćeg tržišta. Biće isporučena oklopna borbena vozila “lazar” i “miloš”, dronovi samoubice, artiljerijski raketni sistemi, bespilotni vazduhoplovi, različito streljačko naoružanje, ubojna i vazduhoplovno-ubojna sredstva… Očekujemo i isporuke modernizovanih automatskih pušaka M-70, koje će biti namenjene vojnicima na služenju vojnog roka. Kao i prethodnih godina, dronove ćemo nabavljati i u zemlji i u inostranstvu. Nastavićemo i sa uvođenjem složenijih bespilotnih sistema sa inostranog tržišta, ali i drugih borbenih platformi čijim će uvođenjem u operativnu upotrebu znatno biti unapređene sposobnosti Vojske Srbije.

Dokle se stiglo sa idejom o uvođenju vojnog roka? Koliko znamo, osim osnivanja radne grupe koja bi se bavila tom temom, nije se mnogo odmaklo. Da li je realno da prve regrute dočekamo na jesen 2025. i da li će do tada infastruktura za njihov prihvat biti spremna?

– Vojska Srbije se intenzivno priprema da u septembru 2025. godine primi vojnike na obavezno služenje vojnog roka. Radimo na stvaranju uslova za prijem regruta kroz prilagođavanje organizacije jedinica, stvaranje infrastrukturnih uslova i obezbeđenje logistike za izvršenje tog zadatka. Razmotrili smo grupisanje za obuku i raspored vojnika na obuci po garnizonima širom Srbije. Izrađeni su novi planovi obuke i izvršena je procena potreba za poligonima i vežbalištima, nastavnim sredstvima, simulatorima i trenažerima. Izrađeni su planovi nabavki i opremanja; deo sredstava smo već obezbedili, dok su određene količine ugovorene. Najveći izazov je obezbeđenje infrastrukturnih uslova za smeštaj, život i rad vojnika. Trudimo se da postojeće smeštajne kapacitete prilagodimo savremenom načinu života i potrebama mladih ljudi koji će služiti vojni rok. Želimo da regruti budu zadovoljni i da osim vojničkih znanja i veština iz Vojske Srbije ponesu i lepe uspomene.

Foto D. Milovanović

Da li je predloženi rok od 75 dana za služenje vojske dovoljan da se savlada neophodna obuka? Šta mogu oni koje nikad nisu prošli bilo kakvu obuku, a takvih je oko 280.000, da nauče za tako kratak period?

– Predloženo trajanje vojnog roka je u ovom trenutku optimalno. Za to vreme vojnici će biti osposobljeni da rukuju ličnim naoružanjem i opremom i izvršavaju individualne zadatke u sastavu tima-posade-posluge. Dobiće vojnoevidencionu specijalnost i ratni raspored, a do pune osposobljenosti će stići učešćem na dodatnoj obuci i vojnim vežbama rezervnog sastava u godinama nakon završetka služenja vojnog roka. Pripremljen je i plan osnovne obuke lica starijih od 25 godina, koji će se osposobljavati po nešto drugačijem programu. U celini uzev, vraćanjem obaveze služenja vojnog roka i relizacijom obuke po ovom modelu u velikoj meri ćemo omasoviti i podmladiti rezervni sastav Vojske Srbije.