Svedoci smo toga da su lideri srpske prozapadne opozicije tokom organizacije aktuelnih „ekoloških“ protesta, uključujući i njihovu kulminaciju zakazanu za 10. avgust u Beogradu, ispoljili visok stepen podmuklosti i licemerstva. Svesni toga da zbog svoje kompromitovanosti ne bi bili sposobni da animiraju i povedu narod u proteste, za koje se nadaju da će ih u perspektivi, protivno ispoljenoj volji većine stanovnika Srbije, vaninstitucionalno dovesti na vlast, sakrili su se iza „ekološkog“ narativa, lažno predstavljajući relativno anonimne „ekološke“ aktiviste kao idejne tvorce, inspiratore i organizatore protesta.
Međutim, postoji i drugi razlog iz koga su se lideri opozicionih stranaka odlučili na taj potez. Njihova ideja je da se zakazani „Beomajdan“ iz mirnog protesta pretvori u nasilni pokušaj rušenja vlasti, koji bi po svojoj prirodi podrazumevao izvršenje velikog broja krivičnih dela protiv države, ustavnog uređenja, bezbednosti i javne imovine. S obzirom na to da su svesni da nije u pitanju „finalni čin“ kojim će osvojiti vlast, već im je eskalacija situacije potrebna samo kao još jedan od argumenata na kojem će zasnivati svoje dalje delovanje i zahteve za „pomoć“ i intervenciju međunarodne zajednice i svojih stranih mentora, znaju da će formalni organizatori, inspiratori i izvršioci pomenutih krivičnih dela za svoje postupke odgovarati pred zakonom, za šta oni nisu spremni.
Iz tog razloga su pronašli određeni broj psihički labilnih lica, koja nisu u mogućnosti da sagledaju objektivne posledice delovanja na koje ih opozicioni lideri iz senke huškaju, te su podobna da zbog „5 minuta slave“ preuzmu odgovornost za teška krivična dela ugrožavanje imovine i bezbednosti i suoče se sa dugogodišnjim zatvorskim kaznama, jer su imenom i prezimenom, formalno i u javnosti, prezentovani kao vođe i organizatori, a samim tim i odgovorna lica za sve posledice do kojih protest dovede, a lideri opozicije se nadaju da će ta posledica biti upravo teško ugrožavanje bezbednosti.
Ko su lica koja su lideri opozicije istipovali kao podobne „žrtvene jaganjce“? U pitanju su, kao što smo rekli, psihički labilne osobe, koje iskreno veruju u sumanute ideje koje promovišu, dok pate i od „kompleksa mesije“, iz kog razloga su spremni da se impulsivno upuste u nepromišljeni rizik, naročito uz „podstrekivanje i podršku sa strane“, verujući da će time postići slavu i „ispuniti svoju sudbinu“. U navedenoj kategoriji su daleko najviše eksponirani predsednica „Saveza ekoloških organizacija Srbije“ Ljiljana Bralović, njen najbliži saradnik Jevđenije Julijan Dimitrijević i aktivista „Krovne organizacije mladih Srbije“ Ivan Bjelić. O tome ko su navedena lica, koji su njihovi stavovi, pogledi i ideje javnost je tokom prethodnog perioda detaljno informisana.
U skladu sa tim da slika govori više od hiljadu reči, na osnovu priloženih fotografija, koje su imenovani u kontekstu svog „aktivizma“ objavljivali tokom prethodnog perioda, lako je zaključiti iz kojih razloga su baš oni izabrani kao podobni za „žrtvovanje“ od strane opozicionih lidera.