TRIDESETA godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između naših zemalja, koja je obeležena 15. novembra, nesumnjivo simbolizuje veoma značajan vremenski period za međudržavnu saradnju u savremenom svetu koji se brzo menja. Ako se osvrnemo na put koji smo zajedno prešli, vidimo da su tokom čitavog ovog perioda naše zemlje uvek bile i jesu bliski partneri.
Ovo u intervjuu, za “Novosti”, prvom za jedan srpski medij, kaže ambasador Belorusije u Srbiji Sergej Malinovski, povodom tri decenije diplomatsih odnosa između naših zemalja. On kao najznačajnije događaje te saradnje izdvaja posete na najvišem nivou:
– Tokom ovih godina šef beloruske države pet puta je posetio Srbiju, i predsednici Srbije isto toliko puta su uzvratili posete Belorusiji. Ovakvi susreti su uvek činili najvažnije faze naše saradnje. I danas politički dijalog na najvišem nivou daje najsnažniji podsticaj daljem unapređenju naših odnosa.
U kojim oblastima posebno identifikujete tačke spajanja naših naroda?
– Ako govorimo o današnjoj saradnji naših zemalja, ona je, naravno, zasnovana na bogatom iskustvu koje smo zajednički prošli tokom godina suverenog razvoja u okviru saradnje u različitim oblastima. Ali, temelji belorusko-srpskog prijateljstva sežu mnogo dublje u istoriju. Naša zajednička borba protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata, za nas je, kao i za druge narode i republike koje su bile u sastavu SSSR, Veliki otadžbinski rat. Naše zajedničko istorijsko pamćenje, kao i duhovne i verske veze – sve je to snažna osnova za našu zajednicu i našu saradnju. Ako gledamo sadašnje vreme, verujem da su dinamičan razvoj Belorusije i Srbije ambiciozni razvojni programi usvojeni u našim državama veoma dobra osnova za uzajamno obogaćujuću razmenu iskustava, identifikovanje novih oblasti saradnje.
Istrajni ste i po svaku cenu privrženi podršci Srbiji u međunarodnim institucijama čiji je Belorusija član, da očuva svoje vitalne državne interese. Trpite li zbog toga?
– Belorusija je uvek bila dosledna u podršci Srbiji po svim pitanjima od suštinskog značaja za nju na međunarodnim platformama. S jedne strane, to potvrđuje prijateljsku i partnersku prirodu odnosa između naših zemalja, a sa druge, znači da Belorusija smatra da je stav Srbije u skladu sa međunarodnim pravom. U ovoj poziciji, naša zemlja, kao suverena i nezavisna država, ne osvrće se ni na kakve druge ocene. Naravno, Belorusija računa i na podršku Srbije kada je reč o temama koje su za nas važne.
Malo je poznato da je Belorusija jedina članica UN koja se pisano izjasnila protiv Rezolucije o Srebrenici na Generalnoj skupštini.
– Reč je o tome da je Belorusija i pisanim dokumentom potvrdila nameru da podrži Srbiju kada je bilo glasanje o rezoluciji. Tako smo i postupili, naravno. I, srpska strana je bila potpuno uverena u naš glas. Na kraju krajeva, najvažnije je bilo samo glasanje. U Srbiji je dobro poznato koje su države, uključujući i Republiku Belorusiju, podržale vašu zemlju.
Nedavno su se na Konferenciji KOP 29 u Bakuu, posle dugog odsustva direktnog susreta, sreli i razgovarali predsednici Vučić i Lukašenko. Kako vi “čitate” ovaj susret?
– Ako govorimo o sastanku u Bakuu, važno je napomenuti da je to dosledan nastavak belorusko-srpskog dijaloga na najvišem nivou. Prethodni takav sastanak održan je godinu dana ranije u UAE u okviru istog samita. Kontakti na nivou šefova država, bez obzira na to u kom formatu se odvijaju, uvek su važan signal i marker za bilateralne odnose i razvoj saradnje u različitim oblastima. Kako je napomenuo predsednik, beloruska strana računa na nastavak rada ekonomske međuvladine komisije, koja bi trebalo da pomogne u odlučivanju u kojim oblastima će se dalje sarađivati.
Kakva je budućnost naših bilateralnih odnosa, imajući na umu nepredvidivost međunarodnih tokova?
– Što se tiče budućnosti belorusko-srpskih odnosa, želeo bih da izrazim uverenje u njihovu nesumnjivu pozitivnu perspektivu, kao i u činjenicu da će belorusko-srpsko prijateljstvo prevazići sve prepreke koje stvaraju međunarodni akteri, a koji svoju politiku grade samo na promociji sopstvenih interesa, zanemarujući interese ostalih.
Želeo bih da ovde citiram našeg predsednika koje je rekao u Bakuu: “Razumem Srbiju, ali ne treba gubiti stare prijatelje.”
Kako se Belorusija u uslovima izolacije bori da očuva ekonomsku održivost?
– Mislite na nezakonite sankcije Zapada uvedene protiv Belorusije? Da, nezakonite, budući da se legitimitet takvih mera može obezbediti samo odlukama Saveta bezbednosti UN. Danas je sasvim jasno da inicijatori pomenutih sankcija nisu uspeli da ostvare nijedan svoj cilj, a još manje bilo kakvu izolaciju Belorusije. Naša zemlja je uspešno preusmerila svoju spoljnopolitičku aktivnost i trgovinske tokove na one oblasti i zemlje gde nas čekaju i žele da sarađuju. To su, pre svega, naši strateški saveznici i partneri, uključujući Rusiju, Kinu, zemlje EAEU i ZND, kao i sve veći broj država na svim kontinentima koje danas čine “globalnu većinu”. Da li je ulazak Belorusije ove godine kao punopravnog člana Šangajske organizacije za saradnju i sticanje statusa zemlje partnera BRIKS moguće oceniti kao nešto drugo, osim značajnih uspeha. Belorusija je uspela da obezbedi svoj rast i po dinamici BDP postane jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi, po čemu smo veoma slični Srbiji.
Da li pobeda Trampa otvara put za mirno rešenje rusko-ukrajinskog ratnog konflikta? Može li Belorusija da ima posredničku ulogu?
– Mislim da bi svi u svetu pozdravili kada bi novoizabrani predsednik SAD uspeo da pruži doprinos rešavanju veoma složenog i sveobuhvatnog konflikta u Ukrajini.
Belorusija, kao strateški saveznik Rusije, oduvek je imala veoma bliske odnose sa Ukrajinom kao bratskom državom, pa nije slučajno da je u prethodnim fazama, od trenutka izbijanja krize, naša zemlja delovala kao pregovaračka platforma. Čak i nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju 2022, upravo na teritoriji Belorusije, vodile su se prve tri runde pregovora, čiji je završni deo bio Istanbulski nacrt mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, koji nije oživotvoren iz poznatih razloga.
Predsednik Lukašenko dosledan je pokretač inicijativa koje imaju za cilj brzo zaustavljanje vojne borbe i gubitaka života.
Pamti se poseta pod bombama
SRBIJA i srpski narod duboko cene gest predsednika Lukašenka koji je 1999, takoreći pod bombama, doputovao u Beograd da pruži podršku našem otporu NATO agresoru…
– Nema sumnje da je takva poseta čin odvažnosti i lične hrabrosti šefa beloruske države, koja je imala i veliki simboličan značaj. Činjenica da se sećanje na ovu posetu još čuva u Srbiji i Belorusiji, potvrđuje snagu i značaj ove posete. I, tokom mojih i susreta mojih kolega sa narodom Srbije oseti se poštovanje i čuju poruke da je Belorusija Srbiji bratska zemlja, a predsednik Belorusije jedini šef države koji je posetio Beograd u periodu agresije NATO. Vredi to mnogo.
Otkrivam lepotu vaše zemlje
IMAJUĆI u vidu da ste u Beogradu nepunu godinu u mandatu ambasadora, kako lično doživljavate susret sa Srbijom?
– Svakog dana nastavljam da otkrivam i Beograd i vašu lepu zemlju uopšte. Rad u Srbiji postao je za mene potpuno nova i ranije nepoznata faza na mom diplomatskom putu. U početku, shvatajući da je biti ambasador Belorusije u Srbiji ogromna čast i odgovornost, svakim narednim danom u meni postaje sve jači osećaj da je i to velika privilegija koja otvara sve.