Poznati australijski novinar i reditelj dokumentarnih filmova Džon Pildžer preminuo je u 84. godini, saopštila je njegova porodica. Poznati levičar i antiglobalista bio je veliki protivnik rata u SR Jugoslaviji, tvrdeći da je u pitanju zapadna propaganda sa ciljem redefinisanja uloge Natoa posle Hladnog rata.
Pildžer je izveštavao o sukobima u Vijetnamu, Kambodži i Bangladešu, a proglašen je za novinara godine 1967. i 1979. Bio je autor više od 50 dokumentarnih filmova, a 2003. dobio je nagradu Sophie za “30 godina razotkrivanja laži i propagande moćnih, posebno u vezi sa ratovima, sukobom interesa i ekonomskom eksploatacijom ljudi i prirodnih resursa”.
Najšokantniji ultimatum u modernoj istoriji
Podsetimo, Pildžer je bio veliki protivnik bombardovanja SR Jugoslavije. Po njegovim rečima, taj rat je bio “nelegalan i suprotan odredbama međunarodnog prava”.
“Pretpostavka na kojoj se napad zasnivao je bila lažna. Razgovori, koji su prethodili toj vojnoj kampanji i koje je vodila američki državni sekretar Medlin Olbrajt sa članovima srpske vlade i predstavnicima kosovskih Albanaca u Francuskoj, bili su klopka. Srbima je data ponuda koju su morali da odbiju. Rečeno im je – nećemo bombardovati vašu zemlju ako nam date da je okupiramo i promenimo ekonomski sistem u njoj. Mislim da je to bio jedan on najšokantnijih ultimatuma u modernoj istoriji“, rekao je svojevremeno Pildžer za BBC.
Tada je podsetio i da su, u vreme pregovora u Rambujeu, britanski šef diplomatije Robin Kuk i Klintonova administracija OVK i dalje zvali terorističkom organizacijom.
Za ovog uglednog britanskog levičara i dokumentaristu nema sumnje da je na Kosovu vođen građanski rat, koji je dobio na zamahu baš zbog bombardovanja, i izazvao stampedo albanskih izbeglica.
“Ja ne pokušavam da kažem da Albanci na Kosovu nisu imali razloga za pritužbe na račun Miloševićeve vlasti. Naravno da su imali, ali su im pružene i brojne prilike da dođu do neke vrste dogovora pre nego što je Nato napao. Cela epizoda meni izgleda kao jedna velika prevara”, kaže on.
Za Pildžera, Jugoslavija je bila poslednja evropska zemlja koja je održala visok stepen političke i privredne nezavisnosti od velikih sila i tokom i posle Hladnog rata. On smatra da je takva nezavisnost smetala Evropskoj uniji, a posebno Nemačkoj, i u tom svetlu posmatra činjenicu da su se na meti Natoa našli brojni privredni objekti u Srbiji.
Broj žrtava rata na Kosovu velika prevara
On je rekao za Bi-Bi-Si da je za njega jedna od upečatljivih posledica rata na Kosovu činjenica da broj žrtava nije bio ni približan apokaliptičnim brojkama koje su navodili visoki zvaničnici u Londonu i Vašingtonu, a koje su nekada išle i do pola miliona mrtvih.
“Kada je sve bilo okončano i kada su ekipe sudskih veštaka upućene na Kosovo, konačan broj tela pronađenih u tzv. masovnim grobnicama iznosio je manje od tri hiljade; tu su uračunata i tela boraca i civila na obe strane. Španski tim forenzičara vratio se kući zgađen. Dakle, propagandna osnova za ovaj rat se pokazala lažnom. Na Kosovu je danas uspostavljena ogromna američka vojna baza – Bondstil, jedna od najvećih na svetu. Ona je tu ne da bi se u njoj obučavali američki vojnici, već iz ozbiljnih strateških razloga“, naveo je Pildžer.
On je dodao da je jedan od najvažnijih razloga za rat protiv SRJ bilo redefinisanje uloge Natoa posle Hladnog rata, kako bi to postala zajednička evro-američka vojska sa novom međunarodnom ulogom. U tom smislu, on je istakao da bi rat na Kosovu trebalo posmatrati i kao “generalnu probu” za vojnu akciju u Avganistanu.
Kurir
