POSLE hladnog tuša nakon zatvaranja birališta na Kosovu i Metohiji, premijer lažne države Aljbin Kurti, čije Samoopredeljenje nije dobilo dovoljnu podršku birača da samostalno formira vladu, započeo je akciju “štimovanja” izbornih rezultata. Cilj je, kako upozoravaju naši prvaci u pokrajini i Beograd, da Srpskoj listi otme jedan poslanički mandat i dodeli ga “svojim Srbima”. Sumnje dodatno podgreva i to što se glasovi za SL ne poklapaju sa podacima Centralne izborne komisije.
Foto Tanjug/AP/Vlasov Sulaj
Osim toga CIK, čiji je sajt za koji su izdvojena ogromna sredstva, bio nekoliko sati van funkcije tokom glasanja, 9. februara, više od tri dana ne unosi glasove sa poslednjih deset biračkih mesta, koja uključuju i većinski srpske Šilovo i Sočanicu, a brojanje uslovnih glasova još nije ni počelo.
Osnovno tužilaštvo u Prištini naložilo je pokretanje istrage povodom poteškoća sa sajtom CIK, a Kurti je brže-bolje sproveo manevar skretanja pažnje. Umesto da se oglasi o sve očiglednijoj političkoj krizi koja sledi na KiM i teroru koji godinama sprovodi nad Srbima, premijer lažne države poslao je pismo evropskoj šefici diplomatije Kaji Kalas u kojem se žali na “sistemsko ugnjetavanje Albanaca u Medveđi, Bujanovcu i Preševu” i traži reakciju međunarodne zajednice. Paradoksalno, u istom pismu poručio je da “srpska zajednica na Kosovu uživa prava i slobode”, zaboravljajući da kaže da je za samo dve godine pod njegovom vlašću najmanje 14 odsto Srba napustilo sever KiM i da je tokom prošle godine zabeleženo 113 etnički motivisanih napada.
Ovaj skandalozni “smokvin list” u vidu pisma vrhu EU očigledno treba da prikrije sve veću nervozu Kurtija zbog izbornih rezultata, jer je veliko pitanje da li će bilo koja od albanskih opozicionih stranaka, čije je predstavnike nazvao čudovištima i stokom, pristati na postizbornu saradnju sa Samoopredeljenjem.
Prema podacima prebrojanih 95 odsto glasova, ova partija osvojila je 100.000 glasova manje nego na izborima 2021, odnosno oko 41 odsto, što im donosi 47 mandata, nedovoljno za potrebnu većinu od 61 poslanika. Slede tri opozicione partije, kojima bi u zbiru trebalo da pripadne 54 mandata – DPK, koju je osnovao Hašim Tači – 25, DSK Ljumira Abdidžikua – 20 i Alijansa za budućnost Ramuša Haradinaja – 9. Srpskoj listi bi prema broju osvojenih glasova trebalo da pripadne svih 10 poslaničkih mandata koliko je zagarantovano za predstavnike našeg naroda na KiM.
Međutim, kako upozorava direktor JP “Pošte Srbije” i nekadašnji predsednik Izvršnog veća KiM Zoran Anđelković, Kurti sada pokušava da oduzme bar jedan mandat Srpskoj listi, kako bi Nenadu Rašiću, predsedniku stranke Za slobodu, pravdu i opstanak obezbedio poslaničko mesto i ostanak u fotelji ministra za zajednice i povratak i u budućoj vladi. Podseća i da Kurti od početka izbornog procesa na KiM pravi problem Srpskoj listi:
– Najpre CIK nije htela da joj odobri učešće na izborima, a sada hoće da obezbede da “Kurtijev Rašić” dobije poslaničko mesto kako bi on kasnije bio “predstavnik” Srba.
Đurić: Seku veze sa Beogradom
ŠEF diplomatije Marko Đurić izrazio je zabrinutost da će doći do pokušaja prekrajanja izbornih rezultata na KiM nauštrb Srpske liste jer, kako je ocenio, Priština želi da se preseku sve veze Srba iz južne pokrajine sa Beogradom. On je naveo da je SL pokazala političku zrelost i odgovornost, da Srbi složno i jedinstveno žele da nastupe i pred Prištinom i pred međunarodnom zajednicom.
– Sada vidimo da se dešavaju neke čudne stvari u tamošnjoj Centralnoj izbornoj komisiji. Srbija je opredeljena za dijalog, Beograd će insistirati na tome ne da sluša monologe Kurtija ili bilo čije druge, već da zaštiti prava Srba na KiM.
Anđelković je ocenio da Kurti nema nikakav prostor za formiranje parlamentarne većine, a zatim i vlade:
– On treba da se spremi da ide kod tužioca jer je više puta pozvan da da izjavu za razne kriminalne aktivnosti koje je činio, i da se spremi da izabere da li će kaznu služiti u Lipljanu, u starijem zatvoru, ili će u novi.
I Predrag Đorđević iz udruženja “Mladi aktiv Gračanice” ne vidi ko bi od opozicionih partija mogao da pravi dogovore s Kurtijem, posebno nakon što ih je, kako kaže, u izbornoj noći nazvao “marvom”.
– Ne verujem da će oni preko toga preći. Za formiranje vlade Kurtiju je potrebno 14-15 poslanika koje on može da potraži iz bloka predstavnika manjinskih zajednica. U proteklom sazivu parlamenta imao je podršku osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih partija. S druge strane, opozicione stranke bi mogle da formiraju vladu i njima možda neće biti potrebna podrška poslanika iz SL i drugih manjinskih stranaka, ali je pitanje koliko bi takva postizborna koalicija opstala – kaže Đorđević za “Novosti”.
CIK: Sve će biti tačno
CENTRALNA izborna komisija u Prištini saopštila je juče da integritet glasanja nije narušen i da će, “uprkos kašnjenjima uzrokovanim problemima sa elektronskom platformom, konačni rezultati biti tačni i zasnovani na volji građana”.
– CIK je u potpunosti posvećen tome da svi ovi procesi budu obavljeni u najkraćem mogućem roku, uz obezbeđivanje tačnosti u evidentiranju volje svakog birača – saopštili su iz CIK-a.
Sličnog stava je i Aleksandar Rapajić iz Centra za demokratsku kulturu u Kosovskoj Mitrovici, koji smatra da će i međunarodna zajednica insistirati na formiranju jače vlade, zbog važnih odluka koje slede, kao što je konačno formiranje Zajednice srpskih opština.
– Svakako će biti odugovlačenja oko formiranja vlade, a ne isključujem ni nove izbore. Predsednica Vjosa Osmani ima rok od 30 dana nakon objavljivanja konačnih rezultata izbora da pokrene konsultacije o mandataru.
Naši sagovornici ukazuju i da se, u slučaju da vladu formiraju opozicione partije, može otvoriti pitanje međunarodne podrške takvom ministarskom kabinetu, s obzirom na to da se osnivaču DPK Hašimu Tačiju sudi pred Specijalizovanim većima za zločine na KiM, sa sedištem u Hagu, dok se i protiv lidera Alijanse za budućnost Ramuša Haradinaja takođe vodio proces pred ovim sudom, koji su obeležila ubistva svedoka. Podsećaju i da ni Kurti i Samoopredeljenje nisu imali najbolje odnose sa EU, ali ni sa novom američkom administracijom, pa ga je nedavno Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa za krizna područja, otvoreno optužio da je urušio odnose sa SAD.
D. Milinković – D. Zečević
ŠEFICA DIPLOMATIJE EU KAJA KALAS I KOMESARKA ZA PROŠIRENjE MARTA KOS O IZBORIMA NA KiM:
ŽIVAHNA KAMPANjA I DEMOKRATSKI PRINCIPI
VISOKA predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos poslale su zajedničko saopštenje povodom izbora na KiM u kojem nijednom rečju ne pominju Kurtijeve pokušaje da se prekroji izborna volja birača i Srpskoj listi otme jedan poslanički mandat, ali su zato kampanju ocenile kao “živahnu” i navele da je “celokupni izborni proces pokazao otpornost i posvećenost demokratskim principima”.
Kalasova i Kosova su poručile da se od Prištine očekuje da sprovede svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga “bez daljih odlaganja ili preduslova”.
– Ne postoji alternativa dijalogu koji vodi EU – naglasile su i dodale da je napredak u normalizaciji odnosa sa Beogradom jedini način da Priština napreduje na evropskom putu.
Pozvale su prištinske vlasti da se angažuju u odgovornoj regionalnoj saradnji i da intenziviraju svoje napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštite slobodu izražavanja. Dodale su da su, prema preliminarnom izveštaju misije za posmatranje izbora, koju je rasporedila EU, izbori protekli mirno i konkurentno, uz učešće svih zajednica, dok je primenjen novi izborni zakon. Navele su i da će ova misija ostati na KiM da prati postizborne procedure, kao i da daje preporuke.
Ocene vrha EU da su izbori prošli “mirno i demokratski” iako je na njih izašlo samo 40 odsto birača, Zoran Anđelković ovako komentariše:
– Da u Srbiji izađe 40 odsto ljudi na izborima već bismo imali zasedanje Evropskog parlamenta da se govori o neregularnosti. Kada ste povlašćeni i kada vam se udovoljava da terorišete srpski narod, onda vam se povlađuje i kada je reč o izbornom procesu.
