ZAŠTO je kafa toliko skupa i zašto je sve skuplja? Zašto toliko brzo rastu cene, a cenovni skokovi su toliko česti? Nema tog stanovnika Srbije koji se ne upita isto kada uđe u bilo koju prodavnicu, kada pogleda bilo kog proizvođača, kada i letimično preleti po rafovima u marketima na kojim je smeštena kafa.
Foto: Shutterstock
Ekonomisti kažu da, kada je u pitanju rast cena kafe, Srbija je jednaka bilo kojoj državi u svetu. Objašnjenje je- poprilično jasno. Dve godine zaredom slabije berbe robuste, druge najčešće uzgajane vrste kafe na svetu, dovele su do nedostatka dovoljnih količina na tržištu kafe. Potražnja je premašila ponudu, što je dovelo do značajnog skoka cena. Navedeno je rezultiralo time da cena robuste, po prvi put u istoriji, nadmaši cenu arabike – najčešće uzgajane sorte. U odnosu na ovaj period prošle godine, cena robuste na londonskoj berzi je duplirana. Kada se na to doda podatak da je cena arabike u poslednjih godinu dana, a sve do marta ove godine, skočila za 140 odsto, tada podatak o izjednačavanju cene robuste i arabike dobija još težu notu.
Klimatske promene uzrok su sve manjih prinosa kafe u zemljama koje su najveći proizvođači kafe u svetu, poput Brazila i Vijetnama. Očekivanja su da će i ove godine u Brazilu biti slabija berba zbog dugih sušnih perioda, najdužih od 1981, a spekulacije u vidu ulaganja investicionih fondova u tržište kafe ne jenjavaju.
Dodatno, prepoznajući problem sa dostupnošću sirove kafe, fondovi ulažu milijarde dolara na berzama u Njujorku i Londonu, dodatno podižući cenu sirove kafe.
FOTO: Promo
Foto: Promo
Šta kažu brojke?
Od februara 2024. do februara 2025. godine, cena arabike je veća za 140 odsto i nema tendenciju opadanja. U februaru 2024. godine, cena je iznosila 180 centi, a krajem 2024. godine 320 centi po funti, kada je arabika nadmašila svoju cenu iz 1977. i time je oboren cenovni rekord dug čitavih 50 leta. Cena je nastavila da raste i u ovoj godini, pa je u februaru dostigla iznos od 420 funti, što je predstavljalo rast od preko 30 odsto samo od početka godine.
Globalni uzroci i krivci za skok cena
Napadi Huta na teretne brodove u Crvenom moru prisiljavaju brodove da koriste alternativne rute, poput obilaska oko Afrike i Rta Dobre Nade, umesto Sueckog kanala. Ovo produžava tranzitno vreme brodova iz Azije ka Evropi sa 30 na 90 dana što povećava troškove transporta i cene sirove kafe.
Na taj problem treba dodati i još jedan uticaj iz Azije koji se negativno odražava na cenu kafe, a to je veliki porast potražnje na najmnogoljudnijem kontinentu, što se direktno odražava na dostupnost kafe na svetskom tržištu.
Šta to sve znači za Srbiju?
U odgovoru na ovo pitanje iz međunaslova, a kao zaključak teksta, trebalo bi reći da su ove nedelje oučene turbulencije na svetskim berzama i da je uočen kratkotrajni pad cena kafe od 0,6 odsto. Međutim, stvarnost je drugačija, s obzirom na to da ovi kratkotrajni i mali padovi u ceni ne mogu da ponište posledice dugotrajnih i ozbiljnih poskupljenja kafe koja su trajala duže od godinu dana i prevazilazila 100%. Proiuzvođači kafe su se trudili da akumuliraju sve te udarce prethodnih godinu dana (i duže), međutim, analize stručnjaka govore da bismo posledice tih dugotrajnih poskupljenja mogli osetiti tek u narednom periodu.