Stejt department pozvao je Kosovo da preispita odluku Centralne banke da srpski dinar bude suspendovan u platnom prometu, izražavajući zabrinutost da će Uredba usvojena 27. decembra negativno uticati na etničku srpsku zajednicu na Kosovu, piše “Pavlović Tudej”.
U odgovoru na upit portala “Pavlović Tudej” u vezi sa odlukom Centralne banke Kosova da suspenduje srpski dinar 1. februara 2024. godine, Stejt department je uputio oštro upozorenje kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.
“Pozivamo Vladu Kosova da preispita ovu odluku, konsultuje se sa pogođenim zajednicama, odgovori na zabrinutosti koje je izrazila međunarodna zajednica i obezbedi dovoljno vremena za sprovođenje svojih odluka kako bi se ublažio uticaj koji će te odluke imati na građane”, rekao je portparol Stejt departmenta za “The Pavlovic Tudej”.
Izražavajući zabrinutost SAD zbog regulative Centralne banke Kosova, portparol je dodao: “Zabrinuti smo da će uredba usvojena 27. decembra negativno uticati na etničku srpsku zajednicu na Kosovu.”
Stejt department je istakao da, u skladu sa kosovskim zakonom i obavezama preuzetim Ahtisarijevim planom, Srbija “ima pravo da pruži finansijsku pomoć pripadnicima srpske zajednice na Kosovu”.
Ključne odredbe Rešenja u Ahtisarijevom planu predviđaju da će “većinske srpske zajednice imati široku finansijsku autonomiju i da će moći da prihvate transparentno finansiranje iz Srbije i da učestvuju u međuopštinskim partnerstvima i prekograničnoj saradnji sa srpskim institucijama”.
Stejt department je podsetio premijera Aljbina Kurtija na pravno obavezujuće obaveze koje je Kosovo preuzelo.
“Zbog toga nastavljamo da podstičemo Kosovo da ispuni svoju obavezu da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom”, rekao je portparol.
Dodao je da je ZSO primarni mehanizam kroz koji bi Srbija mogla transparentno da pruži finansijsku podršku institucijama i pojedincima u okviru kosovskog pravnog okvira.
Stejt department je naglasio da je pojedincima na Kosovu koji “legitimno primaju finansijsku pomoć od Srbije potreban pristup funkcionalnom, legalnom mehanizmu preko kojeg mogu da dobiju tu podršku”.
Portparol je zaključio da institucije koje pružaju vitalne usluge, poput obrazovanja i zdravstva, “moraju biti u mogućnosti da nastave sa radom”.
Kurir