KAKO do zone dijaloga i sa kim bi studenti prihvatili da razgovaraju, pitanja su na koja su odgovor dali gosti emisije “Usijanje” koja se emituje na Kurir televiziji, prof. Vladan Petrov sa Pravnog fakulteta, prof. Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka i prof. Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Foto P. Milošević
Petrov je kao profesor Pravnog fakulteta govorio o plenumima različitih fakulteta, koji su prethodnih meseci u fokusu kao neformalne organizacije:
– Moram da budem protiv plenuma jer sam profesor Pravnog fakulteta, kako mogu da budem za nešto što je protivpravno? Taj neinstitucionalni oblik organizovanja ne mogu da podržim, iako sam uvek za studente. Pokušao sam da uspostavim komunikaciju sa studentima koji su deo fakulteta, stekao sam utisak da dijaloga na plenumima nema, kao ni istinske volje za njim.
Petričković se nadovezao složivši se sa tvrdnjama Petrova:
– Poprilično mi je nejasan pojam plenuma, nigde nisam video da neko stoji u potpisu. Ako je neko inkognito, to remeti balans potencijalnih pregovora. Čitava logistika je orkestrirana.
Stanković je mišljenja da krajnje odluke, uprkos plenumima koje sačinjavaju studenti, ipak donose određeni profesori i drugi pripadnici akademske zajednice:
– Studenti su vrsta simbola i društvene grupe koja je pokrenula lavinu, a izvesno se i dogovaraju sa određenim profesorima oko aktivnosti, tu metodu prihvatio je i Rektorat kroz imenovanje komisija. Na simboličkoj ravni sigurno je da studenti nose sve, ali u smislu donošenja krajnjih odluka, tu su profesori, oni definišu celu stvar u krajnjem ishodu – rekao je on, te istakao:
– Sa druge strane, vrlo je ozbiljan stav odbiti predsednika države u ovako kritičnom vremenu. Blokade traju dva meseca, postoji otvoreno pitanje šta će biti sa univerzitetom, nemate selekciju budućih studenata. To su sve problemi koji su zahtevali da se u ruke uzme primarna odgovornost. Postoje mnogi izvan cele priče, a ko konkretno vuče konce nije pitanje za nas. Drago mi je kada pročitam o onome što su uradili studenti u Novom Sadu na plenumu Pravnog fakulteta, kada su se ogradili od eksternog uticaja, to je velika stvar. Neka budu samostalni u tome i neka uče iz svojih grešaka.
Petrov je izneo utisak stečen tokom razgovora sa studentima fakulteta na kojem je zaposlen, a za koje smatra da su i članovi plenuma:
– Imam podeljena osećanja, nekad mi uopšte ne prija da idem na fakultet. Na početku sam iznosio stavove da je plenum neformalno telo, a sada zaključujem da je to jedan privid centralizacije. Suština je drugačija. Postoji li nekakav nadplenum? – rekao je on i nastavio:
– Pre nekoliko dana zastao sam izlazeći sa fakulteta da porazgovaram sa studentima koji su u blokadama, a verujem i u plenumu. Pitao sam ih da li će se ovo uskoro završiti, a jedna devojka nije htela uopšte da razgovara sa mnom, ćutala je. Drugi kolega, a njega pamtim kao dobrog studenta, bio je pričljiv, ali bez ikakve suštine. Još jedan kolega koji je najduže ostao sa mnom, bio je vrlo pristojan, izrazio je sigurnost kako želi da se ovo što pre završi, ali da ne zna kako dalje.
