DREVNU izreku o muzama koje ćute dok topovi pucaju, temeljno i argumentovano, sa oko 300 upečatljivih eksponata, pobija izložba “I u ropstvu sloboda! Srpska umetnost za vreme Drugog svetskog rata” dr Irine Tomić, otvorena, u utorak, 4. avgusta, u Galeriji SANU.
Foto M.A.K.
Raznolikost građe kojom se autorka bavila u svom jedinstvenom istraživanju, kakvo do sada kod nas još niko nije sistemski napravio, a obuhvata – likovnu i primenjenu umetnost, arhitekturu, fotografije i film – na na tlu Kraljevine Jugoslavije, od 6. aprila 1941. do kapitulacije Nemačke, 9. maja 1945, ukazuje da je potreba za stvaralaštvom jača od strahota logora, ratnih stradanja, okupacionog terora…
– Izložba je nastajala dugo, deset godina – istakla je dr Irina Tomić. – Obuhvatila je mnoga dela koja su godinama bila u senci, tačnije reč je o eksponatima koji su malo, ili nimalo izlagani.
Foto M.A.K.
Ono što prema njenim rečima daje poseban kvalitet postavci je da temu prati i namenski osmišljen dizajn postavke, čiji su autori Milena Kordić, Isidora M. Nikolić i Katarina Živanović.
– Stvaralaštvo ovog perioda prate divne i potresne priče, koje takođe mogu da se saznaju na izložbi, na kojoj je i poslednji akt koji je uradio Petar Dobrović, koji mu je ostao na štafelaju, kao i mnogi predmetni nastali u Banjičkom logoru. Od ekskluzivnih eksponata tu su i radovi Majde Kurnik, koja je direktno u borbama beležila ono što je videla. U ratno vreme nastao je i Zaprestolni krst Petra Lubarde, koji odskače od njegovog uobičajenog načina izražavanja.
Značaj ove izložbe autorka vidi i u tome što otvara jednu veliku neistraženu temu u našoj kulturi i istoriji umetnosti.
– Pred publikom su dela koja su stvarana u veoma lošim uslovima, a čiji kvalitet ne zaostaje, jer je u vreme Drugog svetskog rata umetnost bila i spas i oružje – nastavlja autorka.
Odgovarajući na novinarsko pitanje da li je bilo stvaralaštva i u Ravnogorskom pokretu, dr Irina Tomić objasnila je da se trudila da pokrije sve oblasti, a ipak, nije našla ni jedno delo, i da će vrlo rado u svoja istraživanja uvrstiti sve do čega se eventualno dođe. Prema njenim tvrdnjama, veliki broj institucija u Srbiji je pomogao u realizaciji postavke – Narodni muzej Srbije, Muzej grada Beograda, MSUB, Kuća legata, Muzej Jugoslavije, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Narodni muzej u Užicu, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci…
Krst Petra Lubarde
Foto M.A.K.
SLIKAR Petar Lubarda je početkom rata zarobljen u Topoli i deportovan prvo u Italiju, a potom i Nemačku, gde je u zarobljeništvu uradio 60 dela (portrete zarobljenika, enterijere baraka, ambijente logora, transporte…), a svako je bilo obeleženo štambiljima nemačkih i italijanskih logorskih vlasti. Tokom 1942. radio je i za njega potpuno neuobičajene kompozicije religijskog karaktera, a “Zaprestolni krst”, koji je nastao u logoru “Krems-Gnajksendorf”, čuva se u riznici manastira Nikolje.
Umetnost nastalu na teritoriji Srbije u vreme nemačke okupacije, i uprkos njoj, na postavci je predstavljena kroz radove u to vreme veterana Paje Jovanovića, Uroša Predića, Đorđa Jovanovića, Bete Vukanović, ali i Petra Dobrovića i Save Šumanovića, koji rat nisu preživeli. Prikazana su i dela Jovana Bijelića, Zore Petrović, Cuce Sokić, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Milenka Šerbana, Ivana Tabakovića, Nikole Graovca, Peđe Milosavljevića, Sretena Stojanovića, Aleksandra Deroka, kao i potresna svedočenja iz zloglasnih logora smrti Miloša Bajića i Vide Jocić. Tu su i radovi istaknutih pripadnika NOB, poput Đorđa Andrejevića Kuna i Moše Pijade, kao i čitav segment na kome su predstavljene ratne fotografije čuvenog Žorža Skrigina, među kojima je i legendarna “Majka Knežopoljka”. Kuriozitet je da je tokom rada na postavci, jedan od realizatora, na Skriginovoj fotografiji mlade partizanke, prepoznao svoju baku.
Akt Moše Pijade
Foto M.A.K.
NA postavci je i jedno, za ratne godine, tematski neočekivano delo Moše Pijade – ulje na platnu “Akt”, o čemu u katalogu dr Irina Tošić piše:
– Prema njegovim rečima: “Za vreme rata nisam imao ni materijala ni mogućnosti da radim”. Ipak, iz perioda Drugog svetskog rata, za sada su poznata dva Pijadeova dela: “Akt” iz 1941. godine koji se nalazi u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci i “Portet Veselina Masleše” iz 1942. godine, koji se nalazi u Muzeju revolucije u Sarajevu.
Nije izostavljena ni karikatura, kao ni agit-prop plakati, okupatorski i one koji su stvarani u pokretu otpora. Na postavci je tako obrađeno ne samo umetničko stvaralaštvo, već je ono stavljeno u kontekst relevantnih kulturno-istorijskih, kulturno-antropoloških i socioloških pojava za vreme okupacije. Ocena autorke izložbe je da se dela nastala u takvim uslovima ne mogu ocenjivati uobičajenim estetskim merilima.
Nevinost bez zaštite
NA postavci će se emitovati i čuveni film “Nevinost bez zaštite” Dušana Makavejeva, koji se bavi sudbinom istoimenog filma bravara i akrobate Dragoljuba Aleksića. Po vlastitom scenariju, Aleksić ga je snimio u okupiranom Beogradu 1942. godine, i u njemu igrao glavnu ulogu. Zbog toga što je snimao tokom okupacije, Aleksić je optužen za gubitak nacionalne časti, i robijao je tri meseca.
Na pitanje “Novosti”, šta je razlog da se ovom temom do sada niko nije na sličan način bavio, da li je u pitanju promena ideoloških paradigmi u poslednje tri decenije, ili nešto drugo, Tomićeva odgovara:
– Sigurno da ima i toga, ali je prvenstveno problem u težini. Veoma je potresno baviti se ovim delima. Morate biti jaki i izdržati sve te emocije koje ona nose. Umetnicima nije bilo lako ni na slobodi, ni u zarobljeničkim logorima, ni na ratištu… Nigde im nije bilo lako. I to se oseća. Težina može da vas prekrije, kao neki talas. Zato se malo ko bavio ovom temom. Ovo je prilika da vratimo dostojanstvo toj umetnosti i sagledamo je na jedan novi način.
Izložba čiji su kustosi Katarina Živanović i Anđela Petrović trajaće do 20. septembra.
Preporučujemo
