U PROTEKLIH nekoliko dana svedoci smo vrlo intenzivne, ostrašćene, krajnje neobjektivne i sve više lične kampanje koju Dragomir Anđelković pokušava istovremeno da vodi protiv predsednika Srbije i Bezbednosno-informativne agencije, služeći se brojnim uvredama, nadmenim hvalisanjem o sopstvenoj ulozi i značaju u bliskoj prošlosti, ali i gotovo otvorenim pretnjama.
Foto: “Novosti”
Sve to ne bi bilo nimalo čudno da se iz grupe njegovih istomišljenika na opozicionoj političkoj i medijskoj sceni Anđelković ne izdvaja kao neko ko je do pre samo nekoliko godina svim silama nastojao da bude izuzetno blizak i srpskom predsedniku, ali i srpskoj službi, što i sam ne krije, mada se neuverljivo trudi da to predstavi u svetlu koje bi bilo povoljno po njega.
Međutim, ono što Anđelković uporno pokušava da sakrije su stvarni motivi kojima se vodi u ovoj kampanji, krijući ih iza “velikih” reči o Kosovu i Metohiji, nacionalnim interesima, potrebi za ispravljanjem istorijskih nepravdi i sl.
Naime, iz kruga njegovih nekada najbližih saradnika se može saznati da Anđelkovićevi stvarni porivi proističu iz njegovih dubokih frustracija, kao čoveka koji je maštao da bude glavni srpski nacionalni ideolog, poredeći se sa Aleksandrom Duginom i pozicijom koju on zauzima u Rusiji. Takođe, trudeći se da bude što bliži predsedniku Srbije, nadao se da bi mogao da se nađe na nekoj od najviših državnih funkcija, pri čemu je zbog snažne decenijske fascinacije tajnim službama, najviše priželjkivao mesto direktora BIA.
Kada su se svi njegovi pokušaji i nadanja izjalovili, Anđelković je, već duboko zagazivši u šestu deceniju života, konačno shvatio da su njegove šanse da ostavi dubok trag u visokoj politici protraćene. Kako tvrde njegovi nekada bliski saradnici, Anđelković je zbog specifične strukture ličnosti, a posebno zbog izraženog kompleksa više vrednosti, od duboke privrženosti brzo prešao put do patološke mržnje prema predsedniku i BIA, te u tome treba tražiti i osnovni uzrok za njegove ovako ostrašćene javne nastupe.
Osim toga, isti izvori tvrde da Anđelkovićevu agresiju dodatno pojačava frustracija zbog činjenice da je njegova medijska vidljivost svedena na gostovanja po marginalnim pseudonacionalističkim i rusofilskim jutjub kanalima, kao i na mrvice javnog prostora koje mu kao milostinju udeljuju ideološko dijametralno suprotni, prozapadni opozicioni mediji poput “Danasa” i N1, i to samo kako bi mogao da vodi negativnu kampanju protiv predsednika Srbije i srpskih institucija.
Sve ovo je, prema rečima njegovih dojučerašnjih saboraca, dovelo i do Anđelkovićevog svojevrsnog moralnog sunovrata, oličenog u tome da je nedavno javno počeo da preti kako će objaviti lične prepiske i fotografije iz perioda kada je bio blizak sa predsednikom Srbije, hvaleći se kako taj “materijal” brižljivo čuva već deset godina. Na osnovu toga se kao sasvim logično postavlja pitanje, a odmah zatim i kao još logičniji nameće odgovor, da Anđelković na isti način postupa i sa privatnim prepiskama i fotografijama svih drugih osoba sa kojima je blizak, stvarajući svojevrsnu arhivu i bazu podataka koju je takođe spreman da objavi ukoliko proceni da bi mu to moglo biti u interesu. Možda i nesvesno, Anđelković je upućujući pretnju prema predsedniku Srbije, uputio i upozorenje svim ljudima sa kojima je ranije komunicirao i sa kojima danas komunicira, šta bi moglo da im se desi ako mu se u budućnosti na neki način zamere.
