UKOLIKO glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, bar sednu za isti sto, posrednik iz EU Miroslav Lajčak moći će sebi da uknjiži plus.
Foto Tanjug/AP
Jer, minimalna su očekivanja od današnje nove runde dijaloga na tehničkom nivou, kao što je bilo i pred prethodnu, kada je Bisljimi otvoreno odbio trilateralni sastanak, pravdajući se time da mu ne odgovara dnevni red.
Teme za razgovor se, međutim, samo gomilaju, pre svega zbog jednostranih poteza koje uporno povlači premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. Uz neprekidne pretnje našem narodu, neosnovana hapšenja i pljačkanja, Kurti je u međuvremenu nadogradio sistemski progon Srba, šaljući svoje jurišnike da upadaju, zatvaraju i izbacuju zaposlene iz opštinskih privremenih organa.
Poslednji, deseti slučaj, dogodio se u Srbici, a prethodno su zatvoreni PO u Štrpcu, Klini, Istoku, Goraždevcu, Gori, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Nema sumnje da je reč o sinhronizovanoj akciji, a iz Kancelarije za KiM ukazali su da Kurti udara upravo na temelje buduće Zajednice srpskih opština čije formiranje Priština izbegava već 11 godina.
Iz delegacije Beograda ističu da neće dozvoliti da se ZSO izgura sa dnevnog reda, a na tome su insistirali i tokom prethodnog sastanka u Briselu, 17. septembra. Petković je tada izjavio da trojnog susreta delegacija Beograda i Prištine sa Lajčakom nije došlo, jer je naša strana insistirala upravo na temama kao što su ZSO, poštanske usluge, primena sporazuma i zaštita srpskog naroda.
IZ EK POMINjU “OHRID”
PORTPAROL Evropske komisije Peter Stano izjavio je juče da je na dnevnom redu današnje runde dijaloga potreba da “hitno počne primena Ohridskog sporazuma” i da se obe strane “konačno dogovore” oko napretka u dijalogu. Na pitanje Tanjuga – da li će biti trilateralnog sastanka Beograda i Prištine sa specijalnim izaslanikom EU Lajčakom, on je rekao da se EU uvek trudi da zadrži uobičajeni scenario, ali da trilateralni sastanak “u velikoj meri zavisi od spremnosti obe strane da se sastanu u takvom trilateralnom formatu”.
Lajčak je i nedavno izjavio da je “vreme da ozbiljno počne implementacija” sporazuma o normalizaciji odnosa.
Pozivi Zapada Kurtijevoj vladi da napravi bar mali korak i pokaže “dobru volju” oko Zajednice, koji su u maju bili horski, vremenom su utihnuli. Sada se tek sporadično – više u formi molbe, a ne upozorenja da sporazum mora da se primeni – čuju pozivi Prištini da Nacrt statuta ZSO pošalje svom ustavnom sudu. Iskustvo iz 2015. godine pokazuje da otvaranje procedure pred sudom svojevrsna prodaja magle, jer su tada prošli meseci većanja dok nije pala presuda: “Sporazum o asocijaciji/zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO) nije u potpunosti u skladu sa duhom kosovskog ustava”.
Foto Dragan Milovanović
Ni ta izlazna strategija i kupovina dodatnog vremena Kurtiju sad nije po volji, pošto je duboko zagazio u predizbornu kampanju koju gradi isključivo na kontriranju Beogradu i udarima na Srbe. Zato je i pre tri dana otvoreno ignorisao poziv američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O’Brajana, koji je kazao da očekuje od tzv. Kosova da pošalje nacrt statuta svom ustavnom sudu.
Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, uveren je da Kurti to neće učiniti upravo zbog predstojećih izbora. Uz to, sada nema ni dodatnog motiva, kao što je ponuda ulaska Prištine u Savet Evrope, kada je slanje Statuta ZSO bio preduslov za člansku kartu.
– Tema formiranja Zajednice nije i neće biti obesmišljena, jer znamo da je upravo na tome zastao dijalog, koji je sada u blokadi. Beograd mora da insistira da ZSO ima nadležnosti kakve su predviđene Briselskim sporazumom, i da ne dozvoli da od nje ostane prazna ljuštura. Ove “preventivne mere” koje Kurti preduzima, gaseći redom institucije na kojima treba da počiva ZSO, neće imati efekta ukoliko se primeni sporazum. Tada će Zajednica koju će voditi Srbi dobiti i sve potrebne institucije – ukazuje Graovac.
SLOVACI PREKIDAJU VEZE
SLOVAČKA, jedna od pet zemalja EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, odlučila je da zatvori svoju Kancelariju za vezu u Prištini, četvrt veka nakon njenog otvaranja, prenose prištinski mediji. Kako je predviđeno, Kancelarija će biti zatvorena do 31. decembra, a kao razlog je navedena reorganizacija diplomatske mreže i smanjenje budžeta. Inače, slovački šef diplomatije Juraj Blanar tokom posete Beogradu potvrdio je da pozicija njegove zemlje o nepriznavanju tzv. Kosova ostaje – nepromenjena.
On ističe da buduća ZSO treba da bude i garant bezbednosti i normalnog života našeg naroda, pa očekuje i da se tada vrate i ljudi koji su u međuvremenu pobegli pred naletom terora. Graovac, međutim, navodi da je teško govoriti o vremenskom okviru kada bi Zajednica mogla da postane realnost, posebno zato što Kurti u pojedinim zapadnim centrima ima podršku i istomišljenike koji veruju da Srbima ne treba činiti takvu vrstu ustupaka.
Preporučujemo
