NAKON letnje pauze Specijalnog suda Kosova u Hagu juče je svedočenjem američkog vojnika Stivena Rasela nastavljeno suđenje vođama takozvane OVK Hašimu Tačiju, Kadri Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, optuženim za ratne i zločine protiv čovečnosti od početka 1998. pa do kraja 1999. godine na Kosovu i Metohiji.
Foto: Printskrin
Rasel je kao pešadijski oficir u KFOR-u od jula 1999. godine bio u misiji UN uglavnom na području Gnjilana na Kosmetu, koja je bila odgovorna za održavanje reda.
On je ostao pri svemu što je ranije u pismenom svedočenju rekao u tužilaštvu, pa ga je Tačijeva odbrana pitala da objasni svoje stavove tada rečene da intervencija NATO na Kosovu nije imala miroljubivu svrhu, već da se nametne rezultat i da je Amerika u tom ratu svojom intervencijom zauzela stranu.
– Išli smo tamo da primenimo Rezoluciju 1244, koja je rezultat intervencije u suverenitet Srbije u ime nasilja izazvanog u pokrajini Kosovo i smatrao sam da se u tom kontekstu mešamo u suverenitet Srbije, da bismo ublažili stradanje naroda u pokrajini Kosovo, ovako bih to objasnio – rekao je Rasel. – Mislim da je vazduhoplovnim snagama teško da isporuče rezultat, a da nisu na terenu.
Tačijev branilac je predočio svedoku govor tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona u kojem je naveo da intervencija NATO ima miroljubivu svrhu, kako bi se zaštitilo civilno stanovništvo, na šta je Rasel odgovorio: “Verujuem da smo to tada svi mislili”.
Foto: Printskrin
Stiven Rasel je i pored polemike sa Tačijevom advokaticom ostao pri stavu da Hašim Tači nije želeo multietničko Kosovo i da Srbi tamo nisu dobrodošli.
– Bilo je izjava o Kosovu bez Srbije, ali Kosovo bez Strbije je u suprotnosti sa statutom po kojem smo mi tada ušli na Kosovo – rekao je Rasel.
Svedok iz Amerike ispričao je i da su 9. avgusta 1999. godine ušli u zgradu koju je koristila OVK i u podrumu zatekli tri zatočenika.
– Odlučili smo da ih oslobodimo, dali smo im vode, bilo je vruće. Oni su bili svesni – kazao je Rasel. – Koliko se sećam, kada smo ušli u podrum, sa desne strane je bilo kao posebno mesto, gde je bila stolica i neki oštri predmeti. Na podu su bile mrlje od krvi. To je sve bilo u jednom izolovanom uglu. Sva ta krv je izgledala sveže. Pretražene su sve prostorije i pronađena su dokumenta i oružje, koji su i uzeti. Kada je počela akcija, očekivali smo da nećemo ništa pronaći, jer su nam pripadnici OVK rekli da proverimo šta god hoćemo, ali da nema ništa i naravno da smo tamo našli mnogo. Američki vojnici su imali utisak da pripadnici OVK pokušavaju da kupe vreme.
Svedoku su potom predočena dva dokumenta OEBS-a, od kojih je jedan nedeljni izveštaj od 11. do 17. avgusta 1999. godine, u kome se navodi da svakodnevni sukobi u Gnjilanu nisu prestali nakon upada i zauzimanja zgrade, koju je koristila OVK i pronalaženje onoga što je opisano kao komora za mučenje. Prema tom dokumentu, trupe Kfora bile su opkoljene razjarenom ruljom i Kfor je uhapsio samo devet od 30 ljudi, koji su bili na meti hapšenja. Navodi se da su sutradan organizovani drugi protesti Albanaca protiv mirovnjaka u pokušaju da se oslobode oni koji su bili pritvoreni.
Foto: Printskrin
Za ovo je Rasel rekao da je uhapšeno deset ljudi i da se ne seća ničeg konkretnog da je OVK preduzela u vezi zločina, koje je tada otkrio Kfor.
On je ispričao da su na terenu sretali ljude koji su radili policijske poslove, iako su ovlašćenje za to davale samo UN, a oni ga od njih nisu imali.
Tužilac mu je predočila dokument koji je predstavljao policijsko ovlašćenje i u kome se navodi da nosilac te službene karte ima pravo da nosi vatreno oružje i da ga koristi u slučajevima predviđenim zakonom, ima pravo da legitimiše lica i da ih privede policijskim organima, da uđu u tuđe boravište bez pribavljanja dozvole, da oduzme vozilo i telefon. Rasel je odgovorio da ne samo da su viđali takve dokumente, već su ih i svaki put zaplenili od ljudi koji su neovlašćeno obavljali policijski posao, jer su to radili nezakonito.
Foto: Printskrin
Predočena mu je i kartica na kojoj je piše “Ministarstvo javnog reda – službena lična karta Selima Krasnićija” i dokument “ministar javnog reda, Redžep Selimi”. Tužilac ga je pitala da li je video takve kartice u rukama OVK.
– Nismo tada znali ko su mnogi članovi Vlade, ali videli smo legitimacije ove prirode, videli smo i nelegalne dokumente Vlade, nelegalne legitimacije koje nisu odobrene od nadležnih organa – rekao je svedok.
Ovi dokumenti su uvršteni u materijalne dokaze i klasifikovani su kao poverljivi.
