TOKOM prošle godine broj poginulih putnika u vozilu usled saobraćajnih nezgoda (18) je, više nego dupliran u odnosu na 2022. godinu i veći je za 125 odsto, navodi se u izveštaju Sekretarijata za saobraćaj o stanju bezbednosti saobraćaja u glavnom gradu u 2023. godini, koji je usvojen na sednici Skupštine grada.
Zabrinjavajući je i podatak, da je lane na ulicama prestonice život izgubilo 45 pešaka, što je najveći broj stradalih u periodu od 2014. do 2023. godine. Sa druge strane, broj poginulih vozača – 36, manji je za 35 odsto nego godinu pre.
Kako se navodi u izveštaju, uprkos delovanju sistema za unapređivanje bezbednosti saobraćaja u glavnom gradu, broj teško povređenih je porastao u odnosu na baznu godinu. Ograničavanje brzine, ugradnja prinudnih usporivača brzine i drugih tehničko-regulativnih mera, dovelo je do smanjenja broja saobraćajki sa smrtnim ishodom i rezultiralo povećanjem stradalih sa teškim telesnim povredama.
Analiza u desetogodišnjem periodu je pokazala da je broj saobraćajnih nesreća sa poginulim i broj stradalih u saobraćaju, prošle godine iznad desetogodišnjeg proseka. Najviše tragičnih ishoda bilo je u sudarima u kojima su učestvovali putnički automobili – 660, slede teretna vozila – 97 i motocikli – 67. U poslednje tri godine među teško povređenim licima u saobraćaju primat imaju vozači (890), što je promena u odnosu na prethdni period kada su to bili pešaci.
Najviše poginulih u prošloj godini bilo je starije od 65 godina – 29, slede oni od 55 do 65 i uzrasta od 15 do 30 godina. Muškarci čine 63,6 odsto stradalih.
Surčin, Obrenovac i Novi Beograd prednjače po broj poginulih vozača, dok na Voždovcu, Starom gradu, Savskom vencu i Vračaru nije bilo onih koji su sedeli za volanom. Među pešacima najviše smrtnih ishoda evidentirano je na Čukarici, Paliluli, Surčinu, Voždovcu i Zemunu, dok u Grockoj, Lazarevcu, Mladenovcu, Savskom vencu i Sopotu nije bilo mrtvih.