IZ ateljea “Čarli”, tokom poslednje četiri decenije izašlo je na stotine darovitih likovnih autora – slikara, vajara, keramičara, mozaičara, crtača
Privatna arhica
. Ali, “inficirani” kreativnošću, mnogi su se upustili u druge vidove stvaralaštva, pa postali glumci, reditelji, muzičari… Pre svega, kako ističe osnivač ove jedinstvene škole umetnosti i života, akademski slikar Zoran Čalija Čarli – dobri ljudi.
– To nikada nije bila škola, institucija, već porodični dom, gde smo razmenjivali iskustva i učili umetničke veštine, igrali se stvarali, leti se prskali vodom, smejali se i plakali, hranili ljubavlju i lepotom – ističe Čalija. – Bili smo i ostali velika porodica, iako su nam se putevi prirodno razilazili. Još uvek se susrećemo na raskrsnicama života i uvek sa radošću u srcima!
Jedan takav susret, okupljanje te velike, neobične porodice, iz koje je stasalo na stotinu dece, sada rauste po svim krajevima sveta, Čalija je upriličio povodom jubileja. Četrdesetogodišnjica ateljea “Čarli” proslavljena je, prošle godine, zajedničkom izložbom u galeriji Mire Brke u Satroj Pazovi.
Privatna arhica Čalija sa svojim učenicima
– U tom mnoštvu đaka, merilo prema kome smo birali čija će se dela naći na toj retrospektivi, bilo je da su izlagači postigli uspeh na likovnoj sceni kod nas ili u svetu, i nastavili da se bave time predano. Reč je već o zrelim ljudima različitih generacija – priča osnivač ateljea “Čarli”.
Ceo život uz Čarlija
Privatna arhica Rad Miloša Nenadovića
TRENUTNO se u ateljeu “Čarli”, četvoro mladih ljudi sprema za upis na FLU, petoro za upis u srednju dizajnersku školu, a tu je i petoro osnovaca, koji uče da crtaju, slikaju, vajaju, pre nego što se odluče hoće li se u tom pravcu usmeravati..
– Ono što je meni važno je da mnogi od tih đaka, kao što su Ana Popović, Miloš Nenadović, Dušan Krtolica, od svoje četvrte godine bili u mom ateljeu. Tu su proveli ceo život – naglašava Čalija, koji je, recimo, Nenadoviću pomogao da prevaziđe izazove autizma i postane član ULUS-a 2015, dok je Krtolica, autor “Enciklopedije praistorijskih životinja”, postao poznat od Australije do Amerike.
Kao i druge unikatne stvari koje su izašle iz ove kuće i proslava je iznedrila jednu originalnu ideju – osnivanje sopstvenog umetničkog udruženja.
Оливера ИнђићFoto: Приватна архица
POGLEDAJ GALERIJU
– Odlučili smo se da napravimo svoje udruženje, jer se ostala udruženja manje bave esnafskim pitanjima, a ovo naše bi trebalo da brani upravo te interese profesije – objašnjava sagovornik razloge zbog kojih je nastao “Alumni art 23”, koji će se prvom zajedničkom izložbom predstaviti u četvrtak, u galeriji na Andrićevom vencu. – Udruženju su se, u međuvremenu, priključili doajeni naše likovne umetnosti, kao što su Vesna Marković, Milenko Mihajlović, Peđa Todorović, Dejan Krga, Zdravko Mirčeta, Vojislava Tanurdžić Belić. Od mlađih đaka, svi su nagrađivani, kao Vasilisa Janokić, Olivera Inđić, Aleksandar Paunković. Dok drugi grade karijeru paralelno, kod nas ili u inostranstvu, poput Željke Mićanović (Italija, Island), Ljubice Kržić Valter (Nemčka), Jasne Nikolić (Beograd, London). Izložbu će otvoriti Olivera Vukotić, likovni kritičar, sviraće violinistkinja Jovana Udović.
Privatna arhica
Udruženje za sada ima 36 članova, sa tendencijom, da se taj broj proširi do pedeset, nastavlja Čalija:
– O novim članovima odlučivaće svi, a cilj nam je da to budu kvalitetni stvaraoci i dobri ljudi. Ideja je da nastavimo da zajedno natupamo, a posle ove grupne izložbe, sledeću ćemo imati u Žarkovu, u galeriji “Četka bez drške”, a već smo dogovorili i treću u jednoj galeriji na Zvezdari. Organizovali bismo i likovne kolonije. U toku je izrada sajta, tako da ćemo se prikazati javnosti i celom svetu, ali i podržavati jedni druge.
