OSAM i po meseci posle završetka popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori rezultati su i dalje nepoznati! Čekanje se oteglo, a u međuvremenu su pojačane sumnje da se iza svega krije strah od istine – da je broj Srba porastao u odnosu na poslednje prebrojavanje 2011. godine i da je srpski jezik – većinski.
V.K.
Stoga gorko deluje sarkastična primedba lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića da bi popis do sada “ručno” bio završen u Indiji ili Pakistanu te da su problemi sa softverom samo izgovori. Konstatovao je da zbog onih koji bi bili nezadovoljni rezultatima, ostali građani Crne Gore uzaludno čekaju da “softver proradi”.
– E upravo zbog toga što su oni nezadovoljni mi čekamo softver kao što su Vladimir i Estragon čekali Godoa. Ne daj bože da u Monstatu operišu narod kao što unose podatke, niko ne bi pretekao dok oni zakažu operaciju. Lakše je izbrojati zvezde na nebu nego ljude u Crnoj Gori – poručio je Knežević.
Foto: DNP
Zvanični razlog za toliko kašnjenje je čak šest tendera koje je Uprava za statistiku (Monstat) raspisala, najpre za softver, a onda i za reviziju koda softvera kako bi građani mogli da prekontrolišu podatke koje su dali prilikom popisa o naciji, jeziku i veri. U međuvremenu su u Podgorici raspisani vanredni lokalni izbori (održavaju se 29. septembra), nakon što su pristalice predsednika Jakova Milatovića (bivši članovi Pokreta “Evropa sad”) sa DPS srušili vlast, pa se sumnja da rezultati do tada sigurno neće biti obnarodovani kako ne bi mogli da utiču na ishod izbora u glavnom gradu.
– Gotovo da sam siguran da je glavni razlog kašnjenja objave rezultata popisa činjenica koju svi osećamo u vazduhu – da je srpski narod u značajnom porastu u Crnoj Gori. Ta informacija očito ne prija centrima moći u Crnoj Gori, ali i izvan nje, pa se na sve načine pokušava baciti ružna senka na celi proces koji kasni već tri godine, imajući u vidu da se po slovu zakona i Ustava morao održati još 2021. godine. Dakle, neko očigledno smatra da bi objava rezultata po kojima bi srpski narod povećao prisustvo u statističkim merenjima naše zemlje mogla destabilizovati političke prilike u susret lokalnim izborima, pa na sve načine pokušavaju da odlože pomenute rezultate. Nadam se da će srpske stranke, naročito one u izvršnoj vlasti, na kraju izvršiti pritisak koji ni sam premijer Spajić neće moći da izdrži, te da će na kraju ipak objaviti rezultate. Jer nismo mi krompiri koje valja tehnički prebrojati, nego ljudi sa imenom i prezimenom – kaže za “Novosti” predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković.
Nezvanično: Crnogorci u padu
Prema nezavničnim saznanjima broj Crnogoraca na popisu je manji nego 2011.godine – 38,4 odsto, Srba značajno više – 36,9. Srpski jezik govori 62,4 odsto građana, a crngorski 28,3. U Crnoj Gori živi 633.158 stanovnika i broji 217.441 domaćinstava, 396.873 stana. Najveći broj stanovnika je u Podgorici, Nikšiću, Batu i Bijelom Polju, a najmanji u Šavniku, Plužinama i Žabljaku.
Posle konstantnog pritiska javnosti konačno je progovorio direktor Monstata Miroslav Pejović i poručio da je za očekivati da se rezultati popisa objave u prvoj polovini oktobra, nakon što se obavi kontrola podataka uparivanjem sa registrima Ministarstva unutrašnjih poslova:
– Uparivanje podataka sa raspoloživim administrativnim registrima umnogome je završeno, ali ne i sa podacima Centralnog registra stanovništva MUP iz razloga tehničke prirode. Verujemo da će se kroz aktivnu komunikaciju s MUP u skorije vreme ukloniti i obezbediti preostala kontrola.
Politički analitičar Boško Vukićević primećuje da je direktor Monstata prvi put dao procenu o tome kada bi rezultati popisa mogli biti objavljeni, a to je nakon podgoričkih izbora.
– To ne čudi. Naglašavao sam od kolikog je značaja za stranke koje se zalažu za obnovu istorijskog identiteta Crne Gore, da popisni rezultati budu objavljeni upravo pre ovih ključnih izbora. Ništa kod nas nije slučajno, ni neuspeli tenderi, kao ni sve ostale aktivnosti domaćih i stranih faktora koji koče postlitijski povratak Crne Gore sebi – kazao je Vukićević za naš list.
Pre tri godine kada je trebalo obaviti popis u redovnom terminu Crna Gora je uveliko bila u politički burnom periodu, koji je trajao od parlamentarnih izbora 2020. kada je DPS Mila Đukanovića prvi put posle tri decenije ostao bez vlasti. Milovi socijalisti i druge opozicione partije iz tzv. suverenističkog bloka, žaleći se na regularnost popisa, najavile su bojkot. Međutim, odlazak u prošlost DPS i njihovih satelita, relaksirali su građane Crne Gore da slobodno na popisu iskažu svoje versko, nacionalno i jezičko osećanje. Minule Đukanovićeve popise obeležile su tenzije, pritisci režima koji je godinama veštački gradio tzv. crnogorski identitet, od jezika do crkve, a sve na antisrpskoj matrici. Ali čak i u takvom ambijentu, broj Srba u Crnoj Gori enormno je počeo da raste, pa je 2011. godine iznosio 28 odsto. Ako vratimo točak istorije unazad, videćemo da se 1909. čak 95 odsto stanovnika izjašnjavalo kao Srbi, dok ih je, recimo, informbirovske 1948. bilo tek 1,78 procenata.
O POPISU
Joanikije, mitropolit crnogorsko-primorski: Neumesno je pitati mitropolita Joanikija je li Srbin i je li pravoslavne vere. Tako da, jasno je, ko sam i šta sam.
Jakov Milatović, predsednik Crne Gore: Politički dinosaurusi u Crnoj Gori iskorišćavaju pitanje identiteta. Po nacionalnoj pripadnosti sam Crnogorac, a govorim srpskim jezikom.
Milojko Spajić, premijer: Popis je bio veliko problematično pitanje, velika glavobolja. Uprava za statistiku je godišnjim planom i kalendarom objave podataka definisala period objave konačnih rezutata, a to je druga polovia 2024.godine.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore: Ukoliko srpski jezik na popisu bude većinski, otvorićemo dijalog o konstatovanju ove realnosti i u najvišem pravnom aktu Crne Gore –njenom Ustavu.
Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore: Ideolozi velike Srbije žele da posrbe Crnu Goru. Crnogorskii nacionalni identitet je na udaru jer se time utire put za rušenje crnogorske nezavisnosti.
Preporučujemo
