ZA zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan, kao i štampu i javnu diplomatiju u Birou za evropske i evroazijske poslove izabran je Aleksandar Saša Kasanof, saopštio je Stejt department.
Foto: Profimedia
On će na tom mestu zameniti Gabrijela Eskobara, čiji je mandat istekao krajem maja. Kasanof je služio i u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini. Bio je izvršni pomoćnik bivšeg podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland i vršioca dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa. Kako se navodi, dobio je nagradu Džejms Klement Dan za izvrsnost za rad kao politički savetnik u američkoj ambasadi u Kijevu tokom “Majdanske revolucije” 2014. godine, kada je svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič.
Ime Aleksandra Kasanofa pominje se i u Milerovom izveštaju o navodnim kontaktima tadašnje kampanje Donalda Trampa sa Moskvom. Navode se kontakti Kasanofa sa ukrajinskim biznismenom, tada se sumnjalo ruskim “špijunom”, Konstantinom Klimnikom, koji je, kako se kaže, svojevremeno ne samo omogućavao američkim diplomatama susrete sa visokim zvaničnicima u Kijevu, već davao i detaljne informacije o unutrašnjem radu ukrajinske opozicije. Njegove informacije koje su navodile vodu na američku vodenicu odvraćanja Kijeva od Moskve, smatrane su toliko dragocenim da je Kasanof upozorio da Klimnikovo ime treba da se izostavi iz diplomatskih depeša iz straha da će biti kompromitovan curenjem na “Vikiliksu”.
Foto Printskrin
Kasanof je 2014. bio i na čelu američke delegacije u Moldaviji koja je ohrabrivala tamošnje napore da se obezbedi energetska bezbednost te zemlje. Moldavija je tada tražila pomoć oko američkih investicija, a Kasanof davao uveravanja da će SAD podržati reforme ekonomske politike, kao i stvaranje poslovne klime za američke ulagače.
Navodi se da zadaci Kasanofa u Vašingtonu uključuju rad na mestu direktora Kancelarije za globalnu politiku i programe u Birou za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona, rad na mestu zamenika direktora osoblja Izvršnog sekretarijata, direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove i zamenika direktora Kancelarije za pitanja Kavkaza i regionalne sukobe.
Komentarišući imenovanje Kasanofa za Eskobarovog naslednika, nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže, za “Novosti”, da ne treba očekivati nikakav nagli zaokret, jer je “američka politika ogroman brod koji teško menja pravac”:
– Ta njihova politika traje 100 godina i određena je njihovim očekivanjima širom sveta. Oni samo povremeno otvore i neko zamrznuto žarište kada procene da im je to u interesu.
Jovanović, ipak, ukazuje da postavljanje čoveka kakav je Kasanof može da znači želju da se na Zapadnom Balknu neke stvari brže rešavaju, pre svega oko Kosova i Metohije i Republike Srpske. On ističe da su pritisci na našu zemlju da uvede sankcije Rusiji već pojačani i pre imenovanja Kasanofa, koji je vezan za Ukrajinu.
– Zanimljiv je trenutak postavljanja, u vreme kada se ne zna ko će za četiri meseca biti gospodar američke politike. Verovatno postoji bojazan da bi novi čovek mogao da skrene pažnju SAD sa Zapadnog Balkana, jer je Tramp svojvremeno fokus sa Evrope preusmerio ka Dalekom istoku. Međutim, i Tramp je sada četiri godine zreliji i iskusniji.
Krenuo očevim stopama
KASANOF je završio Nacionalni ratni koledž, školu za napredne međunarodne studije Džon Hopkins i Hamilton koledž. Govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik. Po svemu sudeći, krenuo je stopama svog oca, američkog marinca koji je karijeru nastavio kao službenik inostranih poslova u Stejt departmentu i služio je u inostranstvu u raznim američkim ambasadama.
