POSLE više od dve decenije rada u informativnom programu RTS-a, kao novinar, urednik i voditelj, Vesna Novaković postala je jedno od novih lica „Beogradske hronike“.
Foto: Gordan Jović RTS
Iskusno televizijsko lice sa velikim profesionalnim iskustvom otkriva kako je prihvatila novi izazov, zašto je odgovornost važnija od brzine i zbog čega želi da bude glas i oslonac Beograđanima.
Gledaoci Prvog programa RTS od nedavno imaju priliku da sredom i petkom kroz najvažnije gradske teme „putuju“ uz Vesnu, koja se pridružila voditeljskom timu „Beogradske hronike“, uz Slađanu Tomašević i Sanju Belović. Iako je veliki deo karijere provela iza kamera i u uredničkim kabinetima, povratak pred televizijske kamere za nju predstavlja novo poglavlje ispunjeno radoznalošću, ali i velikom odgovornošću.
U razgovoru za „TV Novosti“ Vesna govori o savremenom novinarstvu, značaju kultne emisije RTS i kako je prihvatila novi izazov, zašto je odgovornost važnija od brzine, poverenju publike i ljubavi prema gradu u kom je rođena, kao i zbog čega želi da bude glas i oslonac Beograđanima.
Foto: Gordan Jović RTS
*Posle godina rada iza kamera i u redakciji, sada ste i jedno od zaštitnih lica „Beogradske hronike“. Kako ste doživeli poziv da stanete pred gledaoce u ulozi voditeljke?
– Televizijsko novinarstvo i posle višedecenijskog rada, uvek je inspirativno. Motiv može da se nađe u svakodnevnoj situaciji, pogotovo kao gledaoci traže da budeš njihov glas javnosti. Ponekad mi se čini da je kao uporni mamac. Tako je bilo i ovog puta, mamac koji nisam mogla da izbegnem. Novi TV formati su vam kao novi list i poglavlje, novi početak. Bude radoznalost, ali uvek i odgovornost. Nije bilo lako stati ponovo ispred televizijske kamere, prošlo je dosta godina, ali mozak pamti. Kada se neka veština savlada, ona ostaje kao trajno zapisan kod. Kada si i urednik emisije, što i jesam, lakše je, jer učestvuješ u svakom segmentu i gledaoce spremna vodim kroz emisiju.
*„Beogradska hronika“ je jedna od najdugovečnijih i najprepoznatljivijih emisija Nacionalnog servisa. Kolika je odgovornost biti deo takvog televizijskog brenda?
– Iskustvo sam sticala prvo kroz emisiju „Srbija danas“, pre više od 25 godina. Učestovala sam u fomiranju dopisničke mreže Javnog medijskog servisa. Radila sam kao urednik i voditelj te dnevne emisije i to je bilo neprocenjivo iskustvo za početnika. Zatim sam prešla u unutrašnju redakciju Informativnog programa, radila sam kao novinar i u jednom periodu bila urednik i voditelj vesti i Dnevnika. Političko novinarstvo me je dovelo do redakcije emisije „Šta radite bre“ i od 2016. godine bila sam urednik te emisije. Iskustvo je ključno u svakom poslu. Ono je arhiva uspeha, ali i grešaka. Neprocenjiva prednost je da uvek budeš bolji. Uvek sam bila odgovorna prema poslu, ali i privatno. „Beogradska hronika“ je kultna emisija RTS, a i jedna od najgledanijih. Imponuje mi da mogu da dam svoj doprinos. Već sad više i bolje osluškujem beogradske teme. Iako jesam naravno i ranije, ali sad sa drugačijom ulogom. Želim da budem oči i uši svojim sugrađanima. Beograd je moj grad, jer rođena sam tu.
*Emisija je oduvek bila na strani građana i njihovih problema. Koliko se teme koje danas muče Beograđane razlikuju od onih koje su bile aktuelne pre deset ili dvadeset godina?
– Uvek nele teme muče građane, to je živa stvar. I nekad i sad, najvažnije je doći do činjenica, istine i ponuditi rešenja. Emisija je tu da pomogne najugroženijima, ohrabri najmlađe, podstakne kreativne.
*U studiju sada nastupate kao deo voditeljskog trija sa Slađanom Tomašević i Sanjom Belović. Kako funkcioniše ta saradnja i šta svaka od vas donosi emisiji?
– Slađa i Sanja su oduvek bile deo „Hronike“. Svakako ću učiti od njih kako da što pre „uhvatim“ ritam i duh emisije. Međusobna komunikacija i dogovor je na dnevnom nivou.
Foto: Gordan Jović RTS
*Sredom i petkom ćete voditi gledaoce kroz najvažnije gradske teme. Šta biste voleli da publika prepozna kao vaš lični pečat u „Beogradskoj hronici“?
– Moj lični pecat volela bih da bude autentična beogradska perspektiva. Kao neko ko je rođen na ovom asfaltu, osluškivaću prvo najbliže. Na primer, roditelji su mi već dali spisak tema koje današnje beogradske penzionere zanimaju, ali i muče.
*Koliko je danas izazovno pronaći ravnotežu između brzine informisanja i potrebe da se informacije proveravaju i plasiraju odgovorno?
– Mislim da svi žele jasne i brze odgovore, to sam naučila od svoje dece. Genaraciju koja ima 20 plus, možemo da vratimo ispred malih ekrana i da ponudimo kvalitetan sadržaj i servisne informacije i za njih. Najvažnije je da se informacije provere. To je zlatno pravilo profesije. Nije bitna brzina, već tačnost ono što se plasira. Po tome se i današnji mediji razlikuju.
*Reporteri „Beogradske hronike“ svakodnevno su na terenu i u direktnom kontaktu sa građanima. Koliko su upravo njihove priče i prilozi najveća vrednost emisije?
– Oni donose čistu energiju i puls ovog grada. Za vreme emisije promene nekoliko lokacija. To su mladi ljudi, vrlo vredni, motivisani i sposobni. Oni su defititvno ukras emisije. Starije kolege su aposlutno stub programa i emisije. Oni su njen temelji i takve priče i donose.
Foto: Privatna arhiva
*Tokom karijere bavili ste se različitim formatima. Da li postoji tema ili sagovornik koji su na vas ostavili poseban profesionalni ili lični utisak?
– Imala sam sreću da na početku karijere radim sa velikim imenima srpskog i jugoslovenskog novinarsta, Jovanom Šćekićem, kao i sa Dušankom Kalanj. Oni su bili naši mentori, učili nas prvim novinarski koracima, dikciji i čitanju. Urednik redakcije Dopisništva, Časlav Radovićm imamo je običaj da organizuje novnirske radionice i škole po Srbiji, tako da smo mi imali tu privilegiju, zadovoljstvo i čast da učimo od njih.
*Živimo u vremenu društvenih mreža i brzih vesti. Može li televizija i dalje da zadrži poverenje publike i po čemu se RTS razlikuje od drugih medija?
– U vremenu kada se juri za senzacijom, često se neproverene vesti plasiraju. Temelj tačnosti je nepristrasna provera izvora. Ne treba se oslanjati na prepričane priče, već je potreban original. Uvek treba uzeti u obzir ko plasira vest i sa kojom namerom.
Foto: Privatna arhiva
*Šta vas i danas najviše motiviše u novinarstvu, nakon toliko godina provedenih u ovom poslu?
– Novinarstvo nije samo posao, svi će to reći, ko je u profesiji. To je strast koja se hrani radoznalošću i večitom potragom za temama. Rutina tu ne postoji, svaki dan donosi novi početak. Svaka tema novo znanje i to je lepota posla.
*Kada biste u jednoj rečenici morali da pozovete gledaoce da budu uz „Beogradsku hroniku“, šta biste im poručili?
– Duško Radović je govorio i da Beograd nije u zgradama, već u ljudima, tačnije u načinu na koji se čuvamo i volimo. Želele bih da kroz emisiju to i uspemo.