DANSKI diplomata Peter Sorensen, koji je predložen za novog specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, imaće dva ključna zadatka – da oživi ovaj proces i ponovo visoko na agendu stavi primenu Ohridskog sporazuma, ali, kako sada stvari stoje, ovo bi mogao biti preveliki “zalogaj” za naslednika Miroslava Lajčaka.
Foto: Profimedia
Ovako sagovornici “Novosti” ocenjuju potez visoke evropske predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaje Kalas da za svog emisara za dijalog predloži Sorensena, koji važi za “specijalca” za Balkan, koji je u našem regionu u prethodnim decenijama obavljao više važnih funkcija.
Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike, kaže da nema sumnje da je Sorensen ekspert za region, ali da preuzima novu funkciju u vrlo izazovnom trenutku, kada je dijalog na istorijski niskom nivou. Podseća da od kada EU posreduje u procesu normalizacije od 2011. godine odnosi između Beograda i Prištine nikada nisu bili lošiji, navodi da imamo konstantne eksalacije, bojkot prištinskih institucija od strane Srba, napetu bezbednosnu situaciju s obzirom na akcije specijalaca tzv. kosovske policije i zatvaranje srpskih institucija.
– S druge strane, imamo novu administraciju u SAD i postavlja se pitanje kako će se Donald Tramp odnositi prema dijalogu, posebno imajući u vidu da je tokom prvog predsedničkog mandata bio voljan da otvori paralelni proces, da Amerikanci vode proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine koji je tada rezultirao Vašingtonskim sporazumom. Ukoliko bi se sada takva neka politika SAD nastavila, to bi uticalo i na novog predstavnika EU. Videćemo kako će oko ovog pitanja koordinirati Vašington i Brisel – kaže Pavković.
On ističe da je Sorensen preuzeo “vruć krompir” koji malo ko priželjkuje da dobije:
– Imaće veoma težak zadatak da oživi dijalog, ali i Ohridski sporazum kome će uskoro biti druga godišnjica, a suštinski implementacije nema. Videćemo da li je taj sporazum propao ili će moći Sorensen da ga spase.
Radio i za Unmik
PETER Sorensen je profesionalni diplomata, obavljao je niz funkcija u međunarodnim organizacijama, pre svega u EU i UN, vrlo dobro poznaje region, jer je bio specijalni predstavnik Brisela u Sarajevu, šef delagacije Unije u Skoplju, od 2002. do 2006. radio je za Unmik u Prištini. Od 2009. do 2011. bio je specijalni savetnik visokog predstavnika EU u Beogradu.
Analitičar Ognjen Gogić smatra da personalna rešenja i veštine diplomata koji se budu bavili dijalogom Beograda i Prištine nisu kljuni i presudni, već da li u briselskom vrhu i kod vodećih članica EU postoji politička podrška da proces normalizacije napreduje.
– Prvi signal u tom smislu mi je to što Kalasova nije na sebe preuzela vođenje ovog procesa, kao što je to bio slučaj kada su šefice diplomatije bile Ketrin Ešton i Federika Mogerini i kada su i napravljeni neki konrketni koraci u dijalogu. Kalasova je odlučila da, kao i njen prethodnik Đozep Borelj, imenuje izaslanika za dijalog, a ne da se ovim pitanjem direktno bavi, što znači da to nije visoko na njenoj, ali ni na listi EU prioriteta. Predožila je Sorensena kao nekog ko će to da vodi i da održava u životu, ali očigledno bez nekih velikih očekivanja kada je reč o rezultatima. Da ima visoka očekivanja da dijalog može da oživi i da dođe do napretka, ona bi to vodila sama i preuzela zasluge za to – ukazuje Gogić, za “Novosti”.
Grenel traži veći izazov
POVODOM spekulacija da bi Ričard Grenel, koji je tokom prvog Trampovog mandata bio njegov specijalni izaslanik za Zapadni Balkan i bavio se dijalogom Beograda i Prištine, ponovo mogao da se uključu u ovaj proces, Gogić smatra da američki diplomata traži veći izazov:
– On bi trebalo da se u novoj administraciji bavi Severnom Korejom, Iranom i Venecuelom. Međutim, ako na tim poljima ne bude postigao neke veće rezultate, moglo bi se očekivati da se ponovo pozabavi pitanjem normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Dodaje da kada je dijalog davao rezultate, iza tog procesa je stajao neko od lidera vodećih zemalja EU, poput nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.
– Mi sada nemamo nijednog takvog lidera EU koji je stao iza tog procesa i dao mu političku snagu. Pre svega zbog toga što je i većina evropskih država okupirana svojim unutrašnjim problemima i nestabilnostima vlada, prevremenim izborima. Bojim se da smo, kada je reč o EU, osuđeni na mrcvarenje, Brisel tu ništa neće moći da otkoči. Videćemo da li će nešto uraditi nova Trampova administracija.
O predlogu Kalasove za Lajčakovog naslednika danas bi trebalo da se izjasne ambasadori država članica EU, a zatim i ostala briselska tela, kako bi se procedura imenovanja Sorensena okončala do 31. januara, kada Lajčaku ističe mandat.
