DANAS sam saznao da oni koji su vodili kampanju za rezoluciju, Nemci i Amerikanci, su računali na sigurnih 115, a objektivnih 120 za. Sa tim su išli pred velike zemlje, pogotovo pred velike islamske zemlje, da ih obaveste da će najmanj 120 zemalja da bude za.
Foto: Printskrin
Ovo je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Dnevniku RTS govoreći o rezoluciji u Srebrenici.
– To se naravno nije dogodilo. Podscenili su Srbiju jer su mislili da malena Srbija ne može da im se suprodstavi. Bili su besni na mene. Oni nisu razumeli koliko je ugled i Srbije, i mene lično, pogotovo među slobodarskim narodima i zemljama na globalnom jugu. Ja sam to iskoristio za našu zemlju. Ponosan sam na zastavu koju sam nosio.
Kako je izgledala borba predsednika Vučića protiv žigosanja Srba
Podsetimo, diplomatski napori Beograda, dani i noći razgovora uoči glasanja o Rezoluciji o Srebrenici pred Generalnom skupštinom, urodili su plodom – dokument je prošao, ali je pobeda Zapada – Pirova. Na ekranu je pisalo – 84 “za”, 19 protiv, 68 uzdržanih, dok u sali nije bilo ili nisu glasali, predstavnici 22 zemlje. To znači da Nemci, koji su svim sredstvima, ekonomskim i političkim ucenama, gurali dokument, nisu uspeli da “napabirče” glasove polovine prisutnih (u sali bio 171 predstavnik), a ostali su daleko ispod polovine sveta (97 zemalja). Na drugom tasu bilo je više država koje su bile uzdržane i glasale protiv, od onih koje su podržale – 87! Gledano u procentima, svega 43 odsto zemalja podržalo je dokument, a 57 procenata je bilo protiv, uzdržano ili nije došlo na sednicu. Tako je rezolucija usvojena “demokratskim” glasanjem, gde su se brojali samo “za” i protiv!
Posle glasanja, predsednik Aleksandar Vučić poljubio je našu zastavu, zagrlio se sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem, a zatim se ogrnuo trobojkom i pored protivljenja predsednika “parlamenta sveta” i obezbeđenja i rekao:
– Niko na svetu mi neće uzeti moju zastavu!
Uvodnu reč dala je amasadorka Nemačke Antje Lendertse koja je, uz sav besmisao da neko od Nemaca govori o genocidu, preko usta “prevalila” čak i to da se podjednako oplakuju sve žrtve i da sve treba da budu prepoznate. Pričala je o pomirenju, da su optužbe da je rezolucija protiv Srbije lažne, te da su uneta i dva amandmana Crne Gore koja je “tražila da se podvuče da je odgovornost individualna i da ne može da se odnosi ni na jednu etničku grupu”.
Predsednik Vučić je naveo da je teško govoriti posle “Nemačke koja važi za najvažniju zemlju Evrope i smatra da je nepogrešivo ovlašćenja da daje moralne pridike”
– Bez obzira šta uradite, optužiće vas za poricanje zločina koji se zaista desio. Optužiće vas da potcenjujete i minimizirate i usuđujete se da dignete glas. Zašto pozivam sve da glasaju protiv? Ovo je visoko politizovana rezolucija. Zašto se donosi? Pod jedan, govorili su o individualnoj pravnoj odgovornosti, pominjući ovde crnogorske amandmane. Zašto se rezolucija i donosi kada je reč o individualnoj pravnoj odgovornosti? Ona je već sprovedena, jer su svi počinioci osuđeni na zatvorske kazne. Nema nikakvih pojedinačnih imena u rezoluciji. Zašto sada rezolucija? Zašto samo ovaj slučaj i ovaj primer? Pod dva, govorili su o pomirenju. Da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje? Ne, to uopšte nije slučaj. Ni u BiH ni u regionu. Zašto sada ova rezolucija kada smo 2015. godine u UN već doneli rezoluciju u vezi sa genocidima širom sveta? Pitam stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili sve pripreme za ovu rezoluciju.
Prvi čovek Srbije je zatim podsetio šta se desilo 24. marta u Savetu bezbednosti kada je, na zahtev Rusije, traženo da se pred ovim telom govori o agresiji na SRJ bez odobrenja UN 1999. godine.
– Rekli su nam da ne gledamo u prošlost, a dva dana posle toga otkrili smo da su pripremali ovakvu rezoluciju, ali koja se odnosila na događaje koji su bili pre 29 godina, a bombardovanje je bilo pre 25. Kad oni imaju političke potrebe može da se priča o prošlosti, a kad se neko drugi pominje u tom slučaju činjenice nisu važne i ne može da se priča o prošlosti. Zašto ti ljudi nisu govorili o genocidu koji su počinile njihove zemlje? Govorili su o Holokaustu, a to je jedini genocid koji su priznale UN. Samo se nadam da će svi drugi genocidi u skladu sa rezolucijom iz 2015. biti priznati, uključujući genocid nad Srbima u Prvom svetskom ratu. Srbija je bila prva u svetu po broju žrtava, proporcionalno svojoj veličini i broju stanovništva, sa 28 odsto mrtvih, druga je bila Francuska sa 10,5 odsto. U Drugom svetskom ratu smo bili među retkim antinacističkim zemljama, platili smo veliku cenu, više od milion ljudi je ubijeno što od Nemaca, što od Hrvata. Zašto nisu počeli tom rezolucijom? Zato što im je baš ovo bilo potrebno u ovom trenutku.
Vučić se osvrnuo na reči nemačke predstavnice da “podjednako žale sve žrtve” i pitao – zašto te rečenice nema u rezoluciji?
– Da li će ovo da napravi podele u regionu? Da, biće sve dublje. Da li će ova rezolucija da uspostavi mir u budućnosti? Imam dosta sumnje u to. Moraćemo naporno da radimo da bismo održali mir i stabilnost. Čekam odgovor onih moćnih i velikih, i neko bi rekao arogantnih, zašto su vršili toliki pritisak na zemlje članice u poslednjih sedam dana protiv jedne male zemlje kao što je Srbija? I dalje ima jedna mala zemlja sa Balkana koja se ne plaši da kaže glasno da ćemo da glasamo protiv ove rezolucije, jer će ona da otvori Pandorinu kutiju. Kako ćete da objasnite da je užasno ubijanje strašan masakr i strašan zločin, u kojem je ubijeno 8.000 ljudi veći od recimo ubijanja 20 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu? Zašto ste usvajali te amandmane? Samo da pokušate da prikrijete pravu istinu koja stoji iza ove rezolucije? Već smo imali sve osude, presude, sve je gotovo i završeno, a sada ponovo otvarate rane. Nema nikakvih drugih razloga, sem političkih – istakao je Vučić.
On je rekao i da je otišao u Srebrenicu da se pokloni i položi cvet, a da je gotovo bio linčovan.
– Samo dan kasnije sam pružio ruku onima koji su to organizovali. Ovde se ne radi o pomirenju, ovde nije reč o sećanjima, ovo je nešto što će samo da otvori stare rane i napravi potpuni politički haos, ne samo u našem regionu već i ovoj sali. Mi ovde ne branimo Srbiju, nego branimo svet i principe međunarodnog prava – zaključio je Vučić i poklonio predsedavajućem našu trobojku, “zastavu hrabrog naroda koji je uvek umeo da se brani”.
