POSLE susreta sa građanima u Malom Zvorniku, čime je predsednik Aleksandar Vučić započeo seriju razgovora po Srbiji kako bi se čule sve nedoumice oko potencijalnog iskopavanja litijuma u dolini Jadra, iz redova opozicionara i ekoloških aktivista čule su se poruke da “Vučić može da nastavi sa ‘monolozima’ i da neće da učestvuju u njegovom ‘putujućem cirkusu'”.
Foto Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ
Međutim, ima i onih koji pokušavaju da “pravnim putem” ospore plan predsednika da direktno čuje glas naroda. Tako je pravnik Jovan Rajić, opozicioni aktivista, naveo da je Vučić “prekršio ili Ustav ili zakon, a najverovatnije i jedno i drugo”.
– Predsednik Srbije ima jasna ustavna ovlašćenja. On ima osam ovlašćenja, ali naš predsednik često izmisli i neko novo – on je omeđen svojim ovlašćenjima. Nijedno od tih ovlašćenja ne kaže da on treba da sa građanima razgovara o realizaciji jednog, u sušini privatnog projekta. Ne može na mestu predsednika Republike da obavlja posao lobiste – kazao je Rajić.
Međutim, profesor Ustavnog prava Vladan Petrov ističe, za “Novosti”, da je stalno pozivanje na povredu Ustava predsednika Republike postala jedna mantra našeg političkog života i “ona je maltene na nivou onih svakodnevnih uvreda koje se upućuju na njegov račun i račun njegove porodice”.
– Na povredu Ustava ili kršenje, kako češće kažu, pozivaju se ljudi koji sa Ustavom nemaju nikakve veze, koji čak ni kad su pravnici ne znaju ustavno pravo, nego se možda bave drugim pravnim disciplinama, a uvek su politički protivnici predsednika Republike. Njihove izjave, po pravilu, nemaju nikakvu pravnu težinu. Svakom običnom građaninu je jasno da predsednik koji je neposredno izabran ima jak demokratski legitimitet, koji uživa tako veliko poverenje ili poverenje velikog broja građana, što mu ne mogu osporiti ni politički protivnici – objasnio je Petrov. – Predsednik, ne samo da ima pravo, nego i treba da ide među narod. On možda to ne treba da radi previše često i povodom svakodnevnih političkih pitanja, ali pitanje mogućnosti iskopavanja litijuma je u poslednjih nekoliko meseci postalo centralno i strateško pitanje za dalju budućnost Srbije. To je najverovatnije pitanje u kom pravcu Srbija dalje želi da ide, ono se koliko god da je važno ne može svesti isključivo na pitanje zaštite životne sredine i zdravlja.
Obavezuje 2,2 miliona glasova
GRAĐANI jedino na predsedničkim izborima glasaju za kandidate imenom i prezimenom, dok se na svim ostalim listićima na izjašnjavanju za Skupštinu Srbije ili vlast na lokalu zaokružuje ime stranke. Vučić je na poslednjim predsedničkim izborima 2022. godine drugi mandat osvojio pobedom od 60,01 odsto (2.224.914 glasova). Time je popravio rezultat iz 2017. kada je dobio prvi mandat sa osvojenih 55,06 odsto, odnosno 2.012.788 glasova.
Ono je daleko kompleksnije, tiče se i osećaja običnog čoveka, šta je za njega dobro i upravo je uloga aktivnog predsednika da uđe među građane i ne samo među one koji ga podržavaju, nego i među one koji imaju suprotne stavove. Petrov je dodao i da “to nije privatan projekat, jer je to projekat iza kojeg stoje najviše institucije države – parlament, vlada i predsednik, pa je razumljivo i politički mudro da predsednik na terenu čuje različita mišljenja običnog sveta”:
– Apelovao bih i da, pored predsednika, i svi drugi relevantni politički činioci, ali i fakulteti, SANU, uzmu svoje učešće u društvenom dijalogu. Njega ne može da vodi samo predsednik, ali ima pravo da u njemu vodi aktivnu ulogu. Ta antilitijumska groznica je dobila takve razmere da će ispasti da naši oplimpijski šapioni krše Ustav samo zato što na najbolji način rade svoj posao i zat o što ne učestvuju u toj priči oko litijuma. Svako treba da radi svoj posao, a predsednikov je, prema članovima 111 i 112 Ustava, da predstavlja zemlju unutra i spolja, izražava državno jedinstvo… Ali, tu je i član dva koji kaže da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, a predsednik je broj jedan izabrani predstavnik, kao i narodni poslanici. Niko i poslanicima ne brani da i oni idu da slušaju i odgovaraju na pitanja. Ne ide niko da agituje, nego da se sluša narod i da se na osnovu toga deluje.
Od zakona do komandovanja Vojskom
ČLAN 111 koji nosi naziv “Položaj predsednika Republike” predviđa da on izražava jedinstvo Republike Srbije. Član 112 kaže da predsednik predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja, vrši i druge poslove određene Ustavom. Predsednik Republike, prema Ustavu, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Inače, tokom razgovora predsednika sa meštanima Malog Zvornika i okoline, pored njega su bili i članovi Vlade u čijem opisu posla je i rešavanje različitih problema koje su građani izneli. Odmah je napravljen spisak, a na njemu su bile molbe da se izgrade putevi, da se reše pravne nevolje, da se obezbedi voda… I mnogi od tih problema su počeli da se rešavaju. Ovo su politički protivnici šefa države pokušali da predstave kao “mešanje u tuđe poslove i nadležnosti” i prekoračenje ustavnih ovlašćenja.
Međutim, Vučić je u više navrata istakao da želi da pomogne da se svaki, pa i naizgled mali problem ljudi što pre reši, ali sve to u saradnji sa Vladom Srbije ili lokalnim samoupravama. Zato je i kazao da ne bi sigurno pristao da ostane u Predsedništvu na Andrićevom vencu kada u Nemanjinoj ne bi imao tim sa kojim deli iste ciljeve.
