ŽELIMO da nam voda u Beogradu bude prozirna, čista, a ne da voda u Savi i Dunavu bude puna fekalija.
Foto: Zoran Jovanovic
To je ono na čemu radimo. To su stvari za koje mi nemamo tehnologiju i naravno da moramo sa nekim da gradimo fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje u Velikom Selu radimo sa Francuzima, dok građevinski deo izvode Kinezi.
Ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom dvodnevne posete Francuskoj, podsetio na veliki projekat u Beogradu, koji se gradi u okviru programa “Čista Srbija”.
Za fabriku otpadnih voda u Velikom Selu trenutno se radi projektno-tehnička dokumentacija, a sredstva potrebna za završetak ovog posla prelaze 700 miliona evra.
Na teritoriji prestonice planirana je izgradnja pet postrojenja za preradu fekalnih voda, a dok te fabrike ne budu gotove, u Savu i Dunav godišnje će se izlivati fekalije koje stanu u oko 60.000 olimpijskih bazena.
Kako je ranije rekao ministar građevinarstva, saobraćaja i vodoprivrede Goran Vesić, u Velikom Selu traje prva faza radova na fabrici, zajedno sa kineskim i francuskim partnerima. Kada bude završeno postrojenje u Velikom Selu, to će da “pokriva” oko 1,5 miliona ljudi.
– Kada budemo završili “Veliko Selo” i “Batajnicu”, mi ćemo ukinuti više od 90 odsto direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav u Beogradu – objašnjavao je Vesić. – U prestonici ima stotinak direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav, ukupne zapremnine od oko 60.000 olimpijskih bazena otpadnih voda godišnje.
Prema rečima Sandre Dokić, državne sekretarke u Ministarstvu zaštite životne sredine, Beograd će rešiti problem kroz nekoliko postrojenja koja mora da ima, a najveće će biti ono u Velikom Selu.
– Tu se uveliko radi projektno-tehnička dokumentacija i mi sada možemo da vidimo kako to postrojenje treba da izgleda – kaže Sandra Dokić za RTS. – To će biti jedno od najvećih postrojenja, koje će imati i tretman sušenja mulja. On će se ovde i spaljivati, od čega će se koristiti energija. Sve je to u fazi tehničke dokumentacije i već možemo da vidimo kolika sredstva će biti potrebna za tako veliko postrojenje. Prelaze 700 miliona evra.
U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Srbija treba da ispuni zahteve iz Poglavlja 27, koji se odnose na životnu sredinu, a tu su i standardi koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
Nemačka, Luksemburg, Holandija…
PODACI Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija prečišćavaju 100 odsto svojih gradskih otpadnih voda. Austrijanci su polovinom prošlog veka počeli da grade postrojenja za kanalizacione mreže. Trentutno ih ima 633, a najveće je u Beču. U Mađarskoj se 53 odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonodavstvom EU. Budimpešta ima tri postrojenja za preradu otpadnih voda, a poslednjih decenija tu se generiše oko 95 odsto otpadnih voda.
– U narednom periodu treba da imamo 359 operativnih, funkcionalnih postrojenja za preradu otpadnih voda i izgrađenu ili rekonstruisanu kanalizacionu mrežu – rekla je Dokićeva. – U ovom momentu imamo četiri milijarde za ovu oblast, a tri milijarde iz kineskog kredita. To je za program “Čista Srbija”, koji pored samih postrojenja i kanalizacije, treba da izgradi i određene regionalne centre za upravljanje otpadom.
Takođe, i industrijski kompleksi u celoj Srbiji, koji imaju otpadne vode iz tehnološkog procesa su u obavezi da do kraja 2025. godine imaju postrojenja za preradu otpadnih tečnosti.
Prikupljanje i tretman otpadnih voda poboljšava se širom Evrope, a najbolji primeri za to su Beč i Budimpešta, koji u Dunav ispuštaju potpuno prerađene fekalne materije. Tako da Dunav “čist” ulazi u Srbiju.
