DR Vladan Petrov smatra da je jedini put izlaska iz krize dijalog, makar ga nazivali i drugačije.
Foto: Novosti
Očekuje više angažovanja od strane Ministarstva prosvete, kao i od profesora i nastavnika da pokažu odgovornost prema mladima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je u otvorenom pismu rektorima Univerziteta u Beogradu pozvao na dijalog o ispunjenju studentskih zahteva, a rektorski kolegijum danas je taj poziv i zvanično odbio. Dr Vladan Petrov, redovni profesor Pravnog fakulteta, smatra da bi “za studente u blokadi najvažnije bilo da uđu u jednu fazu nekakve normalizacije u kojoj će razum da počne da preovladava”.
Dr Vladan Petrov u intervjuu za Blic TV kaže da podržava inicijativu predsednika Aleksandra Vučića za otvaranje dijaloga.
-Moram da podržim, pre svega, inicijativu predsednika za otvaranje jednog takvog dijaloga, iz kog razloga? Zato što sam i sam, nedeljama unazad, govorio da je potrebno otvoriti taj najširi mogući društveni dijalog. I ja zaista ne mislim da on treba da dođe samo sa adrese predsednika. Podsećam da je pre nekoliko dana i predsednik Vlade, koji tada još uvek nije podneo ostavku, na jedan nedovoljno definisan način pozvao rektore, dekane, profesore da dođu, i rekao da su njegova vrata širom otvorena.
“Za studente u blokadi najvažnije da uđu u fazu normalizacije”
Dr Vladan Petrov kaže da je poziva na razgovor bilo i od strane Vrhovnog javnog tužilaštva i to u dva navrata, ali da nije primetio da je konkretan poziv na dijalog došao iz Ministarstva prosvete.
-Pošto sam profesor univerziteta, Beogradskog univerziteta, i pošto jako dobro poznajem način na koji funkcioniše Univerzitet, mislim da bi za studente koji su u blokadi i one koji nisu, najvažnije bilo da uđu u jednu fazu nekakve normalizacije u kojoj će razum da počne da preovladava. To drugim rečima podrazumeva da zaista Univerzitet možda treba da bude taj koji će da okupi sve svoje studente, one koji su legalni i legitimni predstavnici, i one koji to nisu nego predstavljaju studenske plenume, da oni prvenstveno sednu za isti sto, da ljudi od najvišeg autoriteta na Univerzitetu – sa Pravnog, Građevinskog fakulteta i ostalih relevantnih fakulteta, možda naprave jednu komisiju, kaže Petrov.
Da se uključi Ministarstvo prosvete
– Mi smo prethodnih dana imali nagoveštaje o formiranju radnih grupa, ali ovo bi bila jedna zvanična neutralna, stručna komisija koja bi bila od poverenja upravo za studente u blokadama. Da ta komisija u najkraćem mogućem roku utvrdi činjenice, da utvrdi šta eventualno još u tim zahtevima, ako postoji, nije ispunjeno i da se onda izađe pred javnost. Dakle, da to bude jedna vrsta univerzitetske proaktivne odgovorne delatnosti. Takođe mislim da bi Ministarstvo prosvete moglo da se uključi. Profesori koji su u Ministarstvu prosvete dobro poznaju studente, znaju kako razumeti studente. I ove koji su u blokadi i ove koji nisu. Ja inače ne delim studente na jedne i druge, ali je njihova pozicija nedvosmisleno različita. Ovi koji su u blokadi očigledno imaju određene razloge zašto ostaju u blokadi. Iako ni oni nisu, koliko ja mogu da vidim, sasvim jedinstveni. Tu postoje različita stanovišta o tome kako bi trebalo izaći iz svega ovoga sa jednom snažnom porukom koja će ostaviti utisak na čitavo društvo. A ja mislim da je to već postignuto, kaže za Blic TV profesor Vladan Petrov.
Ključna reč – odgovornost
Petrov smatra da je najvažnija odgovornost prema studentima, ali ne samo odgovornost nosioca vlasti i državnih funkcija.
– Ušao sam danas u Amfiteatar 5 mog fakulteta i video na tabli velikim slovima reč – odgovornost. Ako je to ključna reč, a ja mislim da jeste, od početka sam to tako razumeo, nisam se mnogo bavio konkretizacijom ovih zahteva, onda je to jedna snažna poruka koja je poslata svima. Ali ta poruka nije poslata samo nosiocima političke vlasti, nego i svim drugim visokim funkcionerima, ali i drugim odgovornim ljudima ili ljudima koji se bave odgovornim poslovima. Tu mislim i na univerzitetske profesore, na srednjoškolske profesore, nastavnike… Odgovornost za mladost koja dolazi. Ne želim da relativizujem konkretizaciju ove individualne odgovornosti u sudskim postupcima koji će se voditi. Ali kao profesor ja ne mogu da podržim unapred osuđivanje lica samo zbog toga da bi se na taj način reklo da su neki zahtevi ispunjeni.
O izlasku iz krize
Dr Petrov ističe da je jedini put izlaska iz krize – dijalog.
– Hajde da taj dijalog nazovemo drugačije, hajde da razgovaramo. Hajde da razgovaramo međusobno. Studenti u blokadama da malo više razgovaraju. Studenti između blokada i onih koji nisu u blokadama. Tu mislim i na ove legalne i legitimne studenske predstavnike. Nemojte da razmišljaju o tome da li će ostati na tim mestima. To je loše. Mnogo je važnije da ostave neki trag. A kakav trag će ostaviti? Ukoliko tu svoju ulogu odigraju na najčasniji i najodgovorniji mogući način. Dalje, isto to važi i za, ponavljam, profesore univerziteta, uključujući upravljačke funkcije. Šest godina sam bio prodekan za nastavu. Šest meseci sam bio vršilac dužnosti dekana i nikada se nisam rukovodio time da li ću još koji mesec ostati na tom mestu ili da li ću eventualno dobiti još koji mandat. Uživao sam u radu sa studentima i uživao sam u tome da rešavam studenske probleme.I moram da priznam da sam nekada te probleme rešavao i tako što se nisam striktno držao prava. Kad dođu roditelji, kad ih stegne neka muka, treba nekad osloboditi od školarine, barem delimično… Sve su to bila neka vremena koja nisu tako daleko od nas. To je bilo pre pet ili šest godina i mislim da mi moramo svi zajedno, kao društvo, da radimo na tome. Razgovor, ako ne dijalog, razgovor čak i između političkih subjekata. Vlast i opozicija moraju da razgovaraju, jer u suprotnom, oni gube smisao. Niti vlast može da bude vlast ukoliko ne komunicira sa opozicijom, a opozicija tek ne može biti opozicija ukoliko nije spremna da komunicira, da bi na taj način jednostavno poslala jednu poruku da je sutradan spremna da postane vlast.
Državne institucije baš zbog studenata ne bi trebalo da stanu
Profesor prava kaže da je odluka advokata da obustave rad na 30 dana njihovo pravo, ali da je objašnjenje povoda za tako nešto neodređeno.
– U praksi štrajk advokata znači da oni rade samo takozvane hitne postupke, pritvorske i takve predmete gde je zaista neophodno urgentno štititi prava, pre svega ljudi koji se nalaze u takvom pritvoru, u lišenju slobode. Moram da kažem da kao profesor, ali i kao sudija Ustavnog suda, ne mogu sad u pravnom smislu da komentarišem tu odluku, ali moram da podsetim sledeće. Pravo na štrajk je ekonomsko i socijalno pravo. Ono se po Ustavu i zakonu vezuje za ostvarivanje određenih prava poslovnih, ili nekih ekonomskih interesa, koje mogu eventualno da istaknu i prema državnim organima. Ovde ja vidim da su svi ti sektori društva, uključujući advokate, barem formalno, uglavnom krenuli u te obustave pozivajući se na podršku studentima. To je jako neodređeno. Svi mi podržavamo studente, ali mislim da baš zbog tih studenata, baš zbog mladih i najmlađih, državne institucije ne bi smele da stanu. Život ne bi smeo da stane, jer bi se, u suprotnom, posledice tog našeg drobljenja u društvu, koje je očigledno jako prisutno, reflektovale ne za mesec, dva ili godinu dana, nego tek kada ti mladi ljudi budu došli na odgovorne funkcije.
(Blic.rs)
BONUS VIDEO – PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica
Preporučujemo
