OD 1. januara javni prevoz u glavnom gradu biće besplatan. Odmah po obelodanjivanju ove novine, u javnosti je pokrenuto pitanje da li će poslodavci zaposlenima i dalje isplaćivati nadoknadu za dolazak i odlazak s posla.
Foto: D. Milovanović
Ovu (ne)mogućnost odmah su počeli da analiziraju advokati, kao poznavaoci zakona i sindikalci kao zaštitinici prava radnika. Začkoljica i tumačenja ima mnogo, tim pre što je odluka o besplatnom prevozu doneta na nivou Grada dok je isplata mesečne nadoknade regulisana Zakonom o radu koji važi u celoj Srbiji. Pojedini pravnici se pozivaju na odluke Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda da naknada troškova prevoza nije uslovljena dokazivanjem stvarnih troškova.
Najava gradonačelnika Aleksandra Šapića da Beograđani i gosti prestonice od naredne godine neće plaćati vožnju autobusom, tramvajem ili trolejbusom otvorila je Pandorinu kutiju iz koje svakog dana izviru nova pitanja. Među radnicima odmah se povela polemika da li oni sada imaju pravo na mesečnu nadoknadu za prevoz. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je, za “Novosti”, da se još sa sigurnošću ne može govoriti o tome kako će ovo biti regulisano.
Foto: N. Skenderija
– Do sada su svi imali pravo na nadoknadu i to je bila obaveza poslodavca, a iznos je bio uslovljen cenom mesečne karte – kaže Rajić. – Zakonom o radu propisano je da radnici dobijaju mesečnu “markicu”, ali ovde je odluku doneo Grad. Moje mišljenje je da će sada Ministarstvo za rad morati da razmatra ovaj segment, sačini tumačenje i donese neku vrstu odluke kako da se ovo pitanje reguliše. Pitanje je samo kako će zakon biti tumačen, jer ne može se menjati zakon zbog jednog grada.
Desetine miliona evra više
KOLIKO će tačno novca Grad iz budžeta izdvajati za subvencionisanje gradskog prevoza još nije precizirano, ali će to biti par desetina miliona evra više nego što se sada izdvaja. Ovo je juče izjavio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
On se osvrnuo i na svoju najavu o uvođenju bezbednosne službe rekavši da se o ovom projektu pojavljuju razne informacije, ali da nema nameru da se pravda.
– Tokom zime biće završeno uvođenje video-nadzora u školama, a sledeće godine bi se kamerama pokrili i vrtići. Još se ne zna koliko će ljudi biti uključeno u bezbednosnu službu ali će patrolirati oko 50 kola. Ideja je da patrole danju obilaze vrtiće i škole, a noću pojedina naselja – zaključio je Šapić.
U Savezu samostalnih sindikata Beograda, koji ima preko 499 sindikalnih organizacija i oko 90.000 članova, rekli su nam da još ne mogu da zauzmu stav po ovom pitanju, ali da će ona svakako biti analizirana narednih dana. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić rekla je za medije da je neophodno da odluka prvo zaživi pa da se vidi kakve će obaveze imati poslodavci. Ona je rekla i da očekuje da poslodavci neće isplaćivati naknade jer će imati opravdanje da je prevoz besplatan.
Članom 118 Zakona o radu “zaposleni imaju pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”.
Neki od pravnika smatraju da poslodavci neće biti u obavezi da daju novac radnicima. Drugi tvrde da je cena mesečne karte samo određivala koliko će radnici novca dobiti za naknadu troškova prevoza, ali da besplatan javni prevoz neće uticati na pravo koje radnik ima, a to je da dobije naknadu za prevoz.
Besplatan prevoz napraviće problem kako da se sada obračuna visina troškova i svota koju će radnici dobiti za prevoz. Pojedini pravnici objašnjavaju i da odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda pravo na naknadu troškova prevoza nije uslovljeno dokazivanjem stvarnih troškova niti korišćenjem javnog prevoza i da je cena mesečne karte samo orijentir koliko će novca radnici dobiti, ali da obaveza i dalje postoji.
