SRBIJA nije uvela sankcije protiv Rusije, zadržala je odnose na visokom nivou sa tom zemljom i intenzivirala sa Kinom, što otvara pitanja o njenom strateškom smeru.
Foto: Goran Čvorović
Ova dežurna packa stoji u nacrtu izveštaja Evropske komisije o napretku naše zemlje prema članstvu u Evropskoj uniji, u koji je hrvatska agencija HINA imala uvid, i u kojem se Beogradu zamera što se nije pridružio Briselu u nizu restriktivnih mera prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji, Venecueli. Hladnoratovsko cepidlačenje ide dotle, pa nam evropske birokrate pišu minus i za to što su letovi ka Moskvi postali – frekventniji?!
U dokumentu je konstatovano da je Srbija nastavila da sarađuje sa EU u naporima za sprečavanje izbegavanja sankcija Rusiji i pružanjem finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini. Od nas se očekuje i da se postupno usklađujemo sa politikama prema trećim zemljama sa politikama EU. Komisija će danas objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji s ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu ka članstvu u EU.
Kao i ranije, primedbe na račun stava Srbije prema Rusiji, odnosima sa Kinom, Kosovu i Metohiji su politički uslovi koji su u vezi sa pristpunim pregovorima, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević.
– Pojačana je dimenzija u vezi odnosa sa Rusijom, odnosno za temu usaglašavanja spoljne politike, zato što su u ovom trenutku geopolitički interesi narasli i dobijaju na dinamici. Stvar oko Ukrajine se zaoštrava, ide se ka raspletu koji neće biti u korist Zapada i Ukrajine. To se vidi po stanju na frontu, koje diktira političke uslove i kriterijume za rasplet. Druga stvar je što su na vlasti i u Americi i u većem delu Evrope one elite koje imaju tvrd stav prema Rusiji. Tu se prenosi i stav prema Srbiji, u čemu nema ništa novo. Dilema oko našeg stava je razrešena i kroz BRIKS, ali i u razgovoru Putina i Vučića. Nema promene stava Srbije.
Nismo dali potpis
NAŠA zemlja je dosada uspela da se odupre i ne stavi potpis na restriktivne mere EU kojima je obuhvaćeno više od 2.200 osoba i entiteta, kao i oko 300 inostranih kompanija koje su suspendovale ili prekinule rad u Rusiji. Nismo se priklonili merama poput zamrzavanja i zabrane raspolaganja sredstava, zabrane putovanja, vizne politike, funkcionisanje finansijskog, energetskog i transportnog sektora, zabrane korišćenja vazdušnog prostora, učešće ruskih firmi u drumskom transportu robe, zabrane uvoza pojedinih proizvoda, kao i kupovine i transfera ruske sirove nafte, zabrane stranim državljanima da su na funkcijama u upravnim telima ruskih pravnih lica koja se nalaze u RF, kao i rampi na rad ruskih medijskih kuća…
Milivojević ističe da je usaglašavanje spoljne politike proces i da on sledi dinamiku u pristupnim pregovorima. Podseća da mi dve i po godine nismo otvorili nijedan klaster:
– Prema tome, i druga strana treba da nešto učini, ne možemo stalno robovati političkim uslovima. Mi smo sve drugo uradili. Drugo, mi smo u potpunosti u obavezi da uskladimo spoljnu politiku tek u trenutku kad se potpisuje pristupni ugovor, a mi nismo ni blizu toga.
U nacrtu Izveštaja se još navodi i da se od Srbije očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, te da i dalje izbegava da podiže optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih, iako smo Hagu isporučili sve koje su nam tražili. Po pitanju ratnih zločina, konstatuju, nastavljena je saradnja s BiH, dok je u saradnji s Hrvatskom i tzv. Kosovom zabeležen mali napredak.
– Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici – kaže se u nacrtu izveštaja.
Evropska komisija usvojiće danas Paket proširenja za 2024. godinu, koji se sastoji od saopštenja Komisije i izveštaja za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među kojima je i Srbija.
