Kada su usledila hapšenja, došlo je do potpune šizofrenije. Iako se jedan dan desila blokada tužilaštva u Novom Sadu, što je bila providna predstava u saradnji sa istim tim tužilaštvom, budući da se na čelu tužilaštva nalazi tužilac Branislav Lepotić, osoba koja je prošla sve moguće kurseve koje je organizovao USAID i pod potpunom je kontrolom američke ambasade i svoje šefice Zagorke Dolovac.
Foto Ž. Knežević
Te dve osobe u čitavom slučaju niko od glasnogovornika opozicije ni u jednom jedinom trenutku nije spomenuo. Da je kojim slučajem nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu, nesumnjivo bi cela Srbija bila oblepljena plakatima Nenada Stefanovića sa krvavim flekama i potpisom „ubica“.
Tužilaštvo u Novom Sadu pod kontrolom Zagorke Dolovac još jednom je dokazalo da njegov rad nije usmeren na pravdu i interes građana, već na zaštitu interesa onih koji ga drže pod kontrolom. Dok se prozapadna opozicija i NVO okupljaju na protestima zbog pada nadstrešnice i smrti 15 osoba, prava adresa odgovornosti ostaje u tišini, skrivena od očiju javnosti. Zagorka Dolovac, vrhovni tužilac, i Branislav Lapotić, glavni tužilac u Novom Sadu, ne samo da nisu prozvani, već su namerno izostavljeni iz svake diskusije.
Kako je moguće da niko od organizatora protesta nema hrabrosti da prozove one koji su zakonski nadležni za istrage? Ovo nije slučajnost. Ovo je dobro osmišljena taktika – skretanje pažnje sa pravih krivaca na pogrešne adrese. Umesto da se protestanti okrenu Zagorki Dolovac, od koje sve počinje i završava se u pravosuđu, oni svoje zahteve upućuju predsedniku države ili Vladi, pa čak i nekakvim apstraktnim „telima“ za koja niko ne zna šta predstavljaju. Nema tu ništa spontano, već je u pitanju jasna koordinacija i pokušaj destabilizacije državnih institucija.
Da li bi ovaj scenario bio isti da je u pitanju neko poput Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca koji nije povezan sa zapadnim mrežama? Svakako ne bi. Njegove slike bile bi oblepljene po celom gradu, a zahtevi za njegovu ostavku odjekivali bi na svakom koraku. Ali Zagorka Dolovac uživa zaštitu. Njeno ime se ne pominje jer je ona dirigent ovog pravosudnog haosa – neko ko uspešno služi onima koji joj obezbeđuju poziciju i uticaj.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da su protesti poduprti finansijama sa Zapada. Organizatori protesta, prozapadni političari i nevladine organizacije, godinama su u sprezi sa stranim fondovima i ambasadama, koje imaju za cilj da institucije Srbije svedu na marginalnu ulogu. Upravo je to razlog zašto se Zagorka Dolovac i Branislav Lepotić ne pominju – jer su deo iste strukture. Strukture koja ih decenijama drži na istim pozicija, obezbeđuje stalne izvore finansija kroz razne projekte i “usavršava” na svojim plaćenim seminarima.
Kulminacija ovog teatra bio je „performans“ u vidu blokade zgrade Tužilaštva u Novom Sadu. Naizgled, protest koji ukazuje na krivicu Tužilaštva. Ali ni tada se nije čuo ni jedan jedini pomen Zagorke Dolovac ili Branislava Lepotića. Njihova imena ostala su u dubokoj senci, kao da oni ne postoje. Ovaj „performans“ nije ništa drugo do jeftina inscenacija koja služi da odvrati pažnju od pravih problema.
Da su se njihova imena našla na tapetu, celokupna struktura koju su stvorili stranci pala bi kao kula od karata. Zato je ključno da se Zagorka Dolovac drži izvan svake diskusije. Ona nije samo simbol korupcije i opstrukcije, već i figura koja vuče konce iz senke, u direktnoj službi stranih interesa.
Građani Srbije moraju shvatiti da dok god se pažnja skreće sa nje i njenog rada, pravde neće biti. Zagorka Dolovac nije „neutralni“ pravosudni službenik, već ključna figura u razaranju našeg pravosudnog sistema. Vreme je da se njeno ime izgovori. Jasno, glasno i upereno prstom na pravu adresu – u njene ruke koje odlučuju ko će odgovarati, a ko će ostati zaštićen. Dok se to ne dogodi, sve što gledamo je loša predstava sa zapadnim režiserima i domaćim izvođačima u glavnim ulogama.
(Vaseljenska)
Preporučujemo
