Francuski list “Figaro” je 12. avgusta objavio veoma tendenciozan, ostrašćen i pun netačnosti tekst pod naslovom “U Beogradu stanovništvo masovno protiv projekta rudnika litijuma”.
Foto: Profimedia
Informacije do kojih je došla naša redakcija pokazuju da je idejni tvorac koji je odredio ton, konstrukcije i sagovornike za ovaj pamflet nekadašnja vedeta DOS-a i Demokratske stranke i višedecenijski promoter francuskih interesa Milica Čubrilo Filipović, koja je u aktuelnom periodu promenila dres i vatreni je pristalica “Zeleno-levog fronta”.
Ključna i bezočna laž izneta u tekstu, u skladu sa usmerenjima Milice Čubrilo, je da “u povorkama nema ni traga političkih partija”. Naprotiv, u našem izveštavanju tokom proteklih dana smo neoborivo dokazali prisustvo i direktno učešće u organizaciji Beomajdana praktično svih prozapadnih opozicionih partija u Srbiji, poput stranaka Dragana Đilasa, Miroslava Aleksića, Aleksandra Jovanovića Ćute i mnogih drugih. Pa gospođo Čubrilo i gospodo iz Figaroa, otkud sada to slepilo pa niste primetili da je Đilasova perjanica Marinika Tepić ne samo učestvovala u blokadi železničkog sadržaja, nego se nije skidala sa Šolakovih medija pre, tokom i neposredno posle protesta 12. avgusta.
Osim toga, vrlo je sporan i izbor sagovornika koje je Milica Čubrilo servirala “Figarou”. Da bi obezbedila privid međunarodne dimenzije praćenja ove teme, angažovala je analitičara opšte prakse Florijana Bibera, koji se ne ustručava da priča na sve moguće teme, o kojima obično ne zna ništa, ali mu je osnovna poruka uvek ista – izlivi patološke mržnje prema Srbiji i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću. Tako je bilo i ovog puta.
Sa druge strane, kao navodni relevantan sagovornik iz Srbije je izabran advokat Sreten Đorđević, koji je od strane brojnih ekoloških organizacija u našoj zemlji, pa i od onih koje su učestvovale u protestima, označen kao neko ko je ceo svoj “ekološki aktivizam” stavio u funkciju besramnog izvlačenja novca iz tih organizacija na ime advokatskih usluga, čime je pojedine bukvalno doveo do ivice bankrota.
Sve u svemu, sada se osnovano postavlja pitanje da li je Milica Čubrilo besramno zloupotrebila “Figaro” za političku propagandu opozicionih partija kojima je bliska ili se iza ovog teksta kriju neki mnogo složeniji interese sa primesama stranog mešanja.
