VEST o zameni „Bus Plusa“ potpuno novim sistemom – „Beograd Plus“ odjeknula je prošle godine u glavnom gradu Srbije, a promenama se pisalo danima – svi su želeli da saznaju kako će se upravljati prodajom i naplatom karata za javni prevoz, a pre svega kakve prednosti od ovog su dobili građani.
Malo po malo, ovaj sistem se uhodao, a o njegovim ključnim elementima govorio je nedavno predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić.
Šapić je odgovarao na pitanja novinara postavljena tokom obilaska lokacije predviđene za izgradnju novih parking-mesta, a nekoliko njih se odnosilo na zahtev za odštetu koju je firma iza „Bus Plusa“ podnela zbog raskida ugovora od strane Grada. Kako je Šapić objasnio, odštetni zahtev glasi na 17 miliona evra, što je višestruko manje od sume koja je prošle godine najavljivana u pojedinim medijima. On je podsetio i da su zahtevi obično mnogo veći od onog što se realno u procesima, a da su spremni dokazi da je šteta zapravo učinjena Beogradu. Velikim naporima i odgovornim upravljanjem šteta se otklanja već mesecima, a sistem javnog prevoza postupno oporavlja.
Ugovor za „Bus Plus“ se odnosio na sistem vredan preko 200 miliona evra, važio je deset godina i bio potpisan na novih deset godina kad je Grad odlučio da ga raskine. Prema rečima Šapića, bio je štetan po budžet koji se vodi za račun i u korist svih građana. Više njegovih elemenata je bilo sporno i proizvelo brojne probleme u radu javnog prevoza koji su morali brzo i efikasno da budu rešeni.
Beograd se našao u situaciji da mora ponovo da kupuje opremu koju je već jednom platio, jer su mu bile uskraćene šifre neophodne za upravljanje tom opremom – upravo po odredbama navedenog, štetnog ugovora. Zato je javni prevoz u Beogradu imao problem dva i po meseca prošlog leta kada su sva vozila ostala bez GPS sistema, ali je i on prevaziđen.
Usledile su brojne promene. Izbačeni su „validatori“, aparati koji su se menjali nekoliko puta tokom rada sistema „Bus Plus“, ali nikada nisu uspeli da ispune svrhu – da obezbede podatke o realnom broju putnika koji koriste prevoz. Zatim je Grad nabavio i nove aparate za plaćanje karticama, jer su u starom sistemu mogle da se koriste samo kartice Master Kard.
Grad je kupio i novu opremu da bi putnici mogli da u svim autobusima čuju na kojoj se stanici nalaze, ranije to nije bio slučaj, a sad je već primenjeno u 1.000 vozila. Prema rečima Šapića, to je sada postao standard i bez toga nijedno vozilo ne može da bude sertifikovano.
Transformacija javnog prevoza se nije tu zaustavila. Uvedena je mogućnost kupovine papirnih karata u svim trafikama, koja ranije nije postojala, a zatim i potpuno novi SMS sistem koji putnicima daje mogućnost da odmah saznaju koliko stanica je udaljeno vozilo koje čekaju i za koliko minuta će stići.
Što je građanima najvažnije, cena prevoza je duplo manja nego što je bila. I pored toga, naplata je samo nešto malo manja nego u „Bus plusu“, navodi Šapić i ističe da profit nije toliki, ali to i nije cilj. Grad nastavlja da ulaže kako bi se usluga koja se pruža Beograđanima i svim posetiocima prestonice podigla na što viši nivo. Nova investicija su i informacione table, kojih je u gradu sad više od 1.000, a koje daju podatke o kretanju vozila, novost je i da su penzioneri oslobođeni obaveze da svake godine obnavljaju svoje povlastice za vožnju i – svake godine – izdvajaju novac za tu obnovu. Promenjena je i višedecenijska praksa da srednjoškolci plaćaju prevoz – sada je on i za njih besplatan. Sve prethodno povlašćene kategorije putnika su zadržale taj status.
Transformacija javnog prevoza u Beogradu se nastavlja. Uskoro ističu ugovori privatnicima pa će svi koji žele da nastave saradnju morati da prihvate obavezu nabavke novih autobusa. Prema rečima Aleksandra Šapića, napisane su kazne u vrednosti od više desetina miliona dinara, za propuste kojima privatni prevoznici krše ove ugovore.
Primer su muke putnika na liniji 511 koji su prinuđeni da se voze u „poluraspadnutim“ vozilima, a jedino što Grad može jeste da piše kazne, jer nije predviđena mogućnost raskida ugovora. Kako Šapić najavljuje, to tako više neće moći.
Cilj transformacije javnog prevoza u Beogradu je da karte ostanu što jeftinije, a da se što više ulaže u poboljšanje kvaliteta usluga i jačanje sistema. Sva nova oprema je nabavljena u skladu sa zakonima, a očekuje se značajno podmlađivanje gradskog voznog parka, kako u vlasništvu državnih, tako i privatnih prevoznika