NEKADA dom zanatlija, trgovaca i umetnika, Skaradlija je danas utočište beogradskim boemima, turistima, poštovaocima istorije i ljubiteljima dobre hrane, muzike i pića. Međutim, i sami Beograđani ne znaju zapravo veoma neobičnu istoriju najpoznatije četvrti u Srbiji.
Foto: Grad Beograd
Sve počinje 1825. godine između varoši i tadašnjeg sela Palilula. Prvi stanovnici su bili zapravo Romi koji su gradili svoje nastambe i tada nazvali ovo mesto Šićan-mala, ciganska mahala. Tek polovinom 19. veka dolazi do promene u arhitekturi i Skadarlija postaje prava gradska četvrt. Ono što je zanimljivo jeste da se u tom periodu ovim delom grada protezao kanal koji je nakon obilnijih kiša postao rečni tok – granica između Dorćola (Tri Šešira) i Palilule (Dva Jelena).
Priča o Skadarliji kao čuvenom mestu sastajanja umetnika, pesnika, novinara, glumaca, počinje izgradnjom Narodnog pozorišta i nakon što je kultna kafana “Dardaneli” srušena, te su boemi tražili novo mesto gde će uživati nakon napornog dana. Za lokaciju su odabrali Skadarsku ulicu.
Skadarska ulica dobila je ime pre 150 godina i prvi put je u mapu grada ucrtana 1854. godine, a samo kratko tokom Austrougarske, nosila je ime Ružina ulica.
У кућама где се сада налази ресторан “Има дана” и кући Катарине Христодуло живели су најпознатији српски глумци и уметници крајем 19. и почетком 20. века. 
Foto Lična arhiva
Skadarlijski dragulji “Tri šešira” i “Dva Jelena” i dalje su najpopularnija mesta, a “Zlatni bokal” važi za jedan od najstarijih skadarlijskih lokala koji je arhitekta Uglješa Bogunović uspešno rekonstruisao. Legendarna “Mala pivara” postala je “Skadarlija”, a “Pašonin Bulevar”, “Bums-keler”, “Vuk Karadžić” i “Vandist” su zauvek su nestali. “Ima dana” i “Dva bela goluba”, iako su nove kafane, zrače energijom svojih kafanskih predaka.
U istorijskim kafanama Skadarlije, omiljena jela gostiju uključuju tradicionalne specijalitete poput roštilja, pečenja, sarme i pasulja prebranca, uz neizostavno piće – rakiju, koja se često služi u znak dobrodošlice.
Ne postoji osoba, bilo da je meštanin ili turista, koji nije kročio ovom ulicom. Zaista je tako. A ako bi morali nekoga da navedemo to su svakako Đura Jakšić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Bora Stanković, Tin Ujević… Tu su živeli i čiča Ilija Stanojević, Milorad Gavrilović, Dobrica Milutinović i mnogi drugi velikani.
Ruža Denić, Vata Cvijetić i Mile Lakić su među prvima pevali u kafanama Skadarlije, a Tito je imao čak i svoj sto u jednoj od najpoznatijih kafana. Dolazili su i Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Nadežda Petović i Ivan Meštrović.
Međutim, među posetiocima skadarlijskih kafana bile su i svetske zvezde kao što su Marčelo Mastrojani, Monika Viti, Bibi Anderson, Piter Justinov, Sara Majls, Nino Manfredi, Sibil Šepard, Alfred Hičkok, Žan-Pol Sartr, Izabel Iper, Rej Čarls, Tina Tarner, Sofija Loren a i španski kralj Huan.
Postoje određena nepisana pravila koja važe u ovoj “instituciji”, kako bi ih ljubitelji kafana nazvali, a nove generacije ih rado prate.
Ovo su neka od njih:
– Kada se nazdravlja mora biti praćeno gledanjem pravo u oči.
– Ukoliko je orkestar prisutan, naručite pesmu i dajte bakšiš muzičarima.
– Kada se bira sto, ne sedi se blizu muzike, niti blizu vrata, već za stolom gde može da se vidi cela kafana.
– Prilikom poručivanja, nazivanje konobara “dečko”, “momak” ili “konobar” nije baš prikladno, sačekajte par trenutka, podignite ruku i on će vas uslužiti.
Jedno od nepisanih pravila je i da onaj koji slavi “mora” da plati ceo sto, što nije samo znak velikodušnosti, a bitno je znati i kad je vreme da se predahne i krene kući.
Foto: Z. Knežević
Živa muzika i kaldrma koja čuva mnoge tajne u boemskoj četvrti Beograda stvara nesvakidašnju atmosferu koja privlači turiste i stare posetioce ovog kultnog mesta.
Skadarlija nije obična ulica, već obavezna destinacija za one koji traže mesto gde se spajaju tradicija, dobra hrana, dobra muzika i zabava.
Foto: Novosti
